Француска Полинезија

Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Француска Полинезија Porinetia Farani Polynésie Française
Застава Грб
Крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли)
Химна: La Marseillaise Марсељеза
Главни град	Папете
Највећи град	Фааа
Службени језик	тахићански, француски
Владавина
Облик државе	француске прекоморске територије
— Шеф државе	Емануел Макрон
— Председник скупштине	Оскар Темару
Историја
‍
Географија
Површина	‍
— укупно	4.167 km² km2 (180)
— вода (%)	12
Становништво	‍
— 2012.[1]	268.270 (183)
— густина	63 ст./km2
Привреда
Валута	Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc)
Остале информације
Временска зона	UTC -10, -9:30, -9
Интернет домен	‍.pf‍
Позивни број	+689

Француска Полинезија (фр. Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тах. Porinetia Farani) је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.

Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.

У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.

Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:

•  Архипелаг Туамоту (Archipel des Tuamotu) (78 атола)
•  Аустралска Острва (Archipel des Australes) (7 острва)
• Друштвена Острва (Archipel de la Société) (14 острва)
•  Острва Гамбје (Archipel des Gambier) (14 острва)
•  Острва Маркиз (Archipel des Marquises) (15 острва)

Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².

Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.

43,1% становника је млађе од 20 година.

У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.

Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.

Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.

Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.

Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.

У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).

Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.