Други италијанско-етиопски рат

Други италијанско-етиопски рат
	; Етипљани преносе оружје на камилама
Време	3. октобар 1935. - 19. фебруар 1937.
Место	Етиопија
Исход	Италијанска победа, анексија Етиопије
Сукобљене стране
Италија Италијанска Еритреја; Италијанска Сомалија; Италијанска Либија;	Етиопија; Материјална подршка:; Нацистичка Немачка; Јапанско царство
Команданти и вође
Бенито Мусолини; Пјетро Бадољо; Емиљо де Боно; Виторио Емануеле III; Хамид Идрис Авате; Олол Динле	Хајле Селасије; Имру Хајле Селасије; Каса Хајлу; Сејом Мангаша; Деста Демтјо; Насибу Емануел
Јачина
Приближно. 500.000 војника (око 100.000 мобилисано); 595 авиона; 795 тенкова	800.000 војника (330.000 мобилисано); 13 авиона; 4 тенка и 7 оклопних возила
Жртве и губици
10.000 погинулих 1 (процена. Мај 1936); 44.000 рањено; 9.555 убијено 2 (процена. 1936-1940); 144.000 болесних и рањених; Укупно: 208.000 погинулих и рањених.	275.000 војника погинуло; 500.000 рањених; Укупно:775.000 војника и цивила убијено и рањено (1935-1940)

Други Италијанско-етиопски рат је трајао седам месеци од 1935. до 1936. Рат је данас виђен као предигра за Други светски рат и демонстрација за неефикасност Лиге народа.

Позадина

Крајем 19. века Етиопију је окружило јато колонистичких грабљивица. Једна велика италијанска армија упала је из Еритреје у ову земљу 1895. године. У бици код Адуа, вођеној 1896. године, браниоци су до ногу потукли нападаче и принудили их да се повуку. Много година касније, италијански премијер Орландо понудио је 1919. године британском премијеру Лојд-Џорџу да њихове земље поделе територију ове државе. Енглезима се то није допало јер су сматрали да су у стању да сами приграбе целу територију Етиопије. Етиопија је била економски сиромашна држава, али веома богата разним сировинама и рудама. Око ње су се стално водили економски ратови између најразвијенијих држава. Италија је потписала неколико трговинских уговора чиме је постала највећи трговински партнер Етиопији. Међутим, почетком тридесетих година дошло је до пораста извоза јапанских производа у ову земљу. То је, разуме се, веома наљутило Мусолинија јер је он ову земљу сматрао својом сфером утицаја. Италија је у јесен 1933. почела да се припрема за освајање Етиопије.

Почетком 1934. године у Рим је позван Виторијо Руђеро, командант италијанског Краљевског корпуса у Еритреји који је истовремено био и војни аташе у Адис Абеби. Руђеру је било наложено да приступи спровођењу програма политичке и подривачке активности у Етиопији. На сигнал из Рима требало је да пронађе повод за отпочињање оружаних акција. У склопу тог плана Мусолини је у пролеће 1934. лансирао паролу о “обавези Италије да уведе Африку у породицу цивилизованог света”. Мусолини је сазвао састанак на коме је прихваћен план за рат против Етиопије.

Рат

Италијанске трупе стациониране у Сомалији, изненада су напале 5. децембра 1934. године један етиопски погранични одред. Почев од тада па надаље, почела је цела серија оружаних провокација у којима су падале жртве на обе стране.

Упркос многим жалбама Етиопије, Лига народа није предузимала никакве конкретне мере да би се осујетила предстојећа италијанска инвазија. 3. јула 1935. етиопска влада се обратила влади САД са молбом да ова допринесе спречавању конфрликта. Влада САД је одбила етиопску молбу. Када је италијанска агресија представљала само питање дана, конгрес САД је 31. августа 1935. усвојио закон о неутралности. Енглеско министарство иностраних послова такође је испољило попустљив став према Мусолинију, под условом да Италија не дира британске интересе на језеру Тан и Плавом Нилу. Француска је на рачун Етиопије настојала да учврсти своје односе са Италијом, како би спречила савез између Берлина и Рима.

Италијанске оружане снаге су без објаве рата продрле из Еритреје на територију Етиопије 3. октобра 1935. године. Њиховим трупама командовао је остарели генерал де Боно и маршал Бадољо. За агресију против Етиопије, чији су ратници добрим делом користили копља и стреле, Рим је ангажовао преко 400.000 војника, 76 ратних бродова, тенкове, авијацију и топове. Упркос огромној надмоћи, италијанске трупе су се са муком пробијале кроз етиопску територију. Наравно снаге су биле неравноправне и Етиопија је морала да поклекне.

Друштво народа се показало беспомоћним у спречавању италијанске инвазије, јер се француски представник заложио “за тражење мирољубивог решења спора”. Од великих сила једино је СССР затражио пружање подршке Етиопији и увођење санкција агресору, тј. забрану испоруке нафте и бензина. То је уплашило Италију која се обратила Француској да се овај захтев Совјетског Савеза не усвоји у Друштву народа. Француска је закључила да може доста да ућари на несрећи етиопског народа, па је на брзину скован тајни уговор о “мирољубивом регулисању” проблема на рогу Африке. У плану је стајало да око половине ове афричке државе треба да се “уступи” Италији. Односно Италија би без борбе добила провинције Огаден и Тигар, као и област Данакил. За узврат Етиопија би добила узак коридор и излазак на море. Етиопија је одбила овај предлог, а ни Мусолини није био задовољан. Италијански легионари су наставили са ратом у Етиопији. 9. маја 1936. године, Мусолини је саопштио да је Етиопија коначно освојена, иако су у том тренутку његове трупе држале само једну трећину земље. Под влашћу Италије, рог Африке је остао све до 1941. године, када су одавде италијанске легионаре потиснуле британске снаге.

Види још

Референце

^ Angelo Del Boca, (1965). The Ethiopian War 1935–1941.

Литература

Abbink, Gerrit Jan; De Bruijn, Mirjam; van Walraven, Klass, ур. (2003). Rethinking Resistance: Revolt and Violence in African History. African Dynamics. II (illus. изд.). Leiden, NL: Brill. ISBN 978-90-04-12624-4. Приступљено 8. 10. 2017.
Akyeampong, Emmanuel Kwaku; Gates, Henry Louis, ур. (2012). Dictionary of African Biography. 2. Oxford University Press USA. ISBN 9780195382075.
Antonicelli, Franco (1975). Trent'anni di storia italiana: dall'antifascismo alla Resistenza (1915–1945) lezioni con testimonianze [Thirty Years of Italian History: From Antifascism to the Resistance (1915–1945) Lessons with Testimonials]. Reprints Einaudi (на језику: Italian). Torino: Giulio Einaudi Editore. OCLC 878595757.
Baer, George W. (1976). Test Case: Italy, Ethiopia, and the League of Nations. Stanford, CA: Hoover Institute Press, Stanford University. ISBN 978-0-8179-6591-4.
Barker, A. J. (1968). The Civilising Mission: The Italo-Ethiopian War 1935–6. London: Cassell. ISBN 978-0-304-93201-6.
Barker, A. J. (1971). Rape of Ethiopia, 1936. New York: Ballantine Books. ISBN 978-0-345-02462-6.
Baudendistel, Reiner (2006). Between Bombs and Good Intentions: The Red Cross and the Italo-Ethiopian War, 1935–1936. Human Rights in Context. I. Oxford: Berghahn. ISBN 978-1-84545-035-9.
Candeloro, Giorgio (1981). Storia dell'Italia Moderna [History of Modern Italy] (на језику: Italian) (10th изд.). Milano: Feltrinelli. OCLC 797807582.
Cannistraro, Philip V. (1982). Historical Dictionary of Fascist Italy. Westport, CT: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-21317-5.
Clarence-Smith, W. G. (1989). The Economics of the Indian Ocean Slave Trade in the Nineteenth Century. London: Frank Cass. ISBN 978-0-7146-3359-6.
Clark, D. K. (1959). Effectiveness of Toxic Chemicals in the Italo–Ethiopian War. Bethesda, MD: Operations Research Office.
Crozier, Andrew J. (2004). The Causes of the Second World War. Oxford: Blackwell. ISBN 978-0-631-18601-4.
Del Boca, Angelo; Rochat, Giorgio (1996). I gas di Mussolini: il fascismo e la guerra d'Etiopia [Mussolini's Gas: Fascism and the Ethiopian War]. Primo piano (на језику: Italian). Roma: Editori Riuniti. ISBN 978-88-359-4091-3.
del Boca, Angelo (2005). Italiani, brava gente? Un mito duro a morire [Italians, Good People? A Myth dies Hard]. I colibrì (на језику: Italian). Vicenza: N. Pozza. ISBN 978-88-545-0013-6.
Gooch, John (2007). Mussolini and His Generals. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85602-7.
Haile Selassie I: My Life and Ethiopia's Progress: The Autobiography of Emperor Haile Selassie I, King of Kings and Lord of Lords. II. Edited by Harold Marcus with others and Translated by Ezekiel Gebions with others. Chicago: Research Associates School Times Publications. 1999. ISBN 978-0-948390-40-1.
Kallis, Aristotle (2000). Fascist Ideology Territory and Expansionism in Italy and Germany, 1922-1945. London: Routledge. ISBN 978-0-415-21612-8.
Lamb, Richard (1999). Mussolini as Diplomat. New York: Fromm International. ISBN 978-0-88064-244-6.
Leckie, Robert (1987). Delivered from Evil: The Saga of World War II. New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-015812-5.
Lowe, Cedric James; Marzari, F. (2010) [1975]. Italian Foreign Policy 1870–1940. Foreign Policies of the Great Powers. VIII (online изд.). London: Routledge. ISBN 978-1-315-88880-4.
Mack Smith, D. (1982). Mussolini: A Biography. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-50694-4.
Mack Smith, D. (1983) [1981]. Mussolini. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 978-0-586-08444-1.
Mignemi, A., ур. (1982). Si e no padroni del mondo. Etiopia 1935–36. Immagine e consenso per un impero [Yes and no: Masters of the World. Ethiopia 1935–36. Image and Consensus for an Empire] (на језику: Italian). Novara: Istituto Storico della Resistenza in Provincia Novara Piero Fornara. OCLC 878601977.
Mockler, Anthony (2003). Haile Selassie's War. New York: Olive Branch Press. ISBN 978-1-56656-473-1.
Nicolle, David (1997). The Italian Invasion of Abyssinia 1935–1936. Westminster, MD: Osprey. ISBN 978-1-85532-692-7.
Othen, Christopher (15. 6. 2017). Lost Lions of Judah: Haile Selassie's Mongrel Foreign Legion. 2017: Amberley. ISBN 978-1-4456-5983-1.
Palla, Marco (2000). Mussolini and Fascism. Interlink Illustrated Histories. New York: Interlink Books. ISBN 978-1-56656-340-6.
Pankhurst, R. (1968). A Brief Note on the Economic History of Ethiopia from 1800 to 1935. Addis Ababa: Haile Selassie I University. OCLC 434191.
Peace and War: United States Foreign Policy 1931–1941 (online изд.). Washington, DC: State Department. 1983 [1943]. OCLC 506009610. Архивирано из оригинала 4. 9. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Rhodes, A. (1973). The Vatican in the Age of the Dictators: 1922–1945. London: Hodder & Stoughton. ISBN 978-0-340-02394-5.
Safire, William (1997). Lend Me Your Ears: Great Speeches in History (rev. expanded изд.). New York: norton. ISBN 978-0-393-04005-0.
Sbacchi, A. (1997). Legacy of Bitterness: Ethiopia and Fascist Italy, 1935–1941. Lawrenceville, NJ: Red Sea Press. ISBN 978-0-932415-74-5.
Shinn, D. H.; Ofcansky, T. P. (2013). Historical Dictionary of Ethiopia. Historical dictionaries of Africa (2nd изд.). Lanham: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-7194-6.
Smart, J. K. (1997). „History of Chemical and Biological Warfare: An American Perspective”. Ур.: Zajtchuk, Russ. Medical Aspects of Chemical and Biological Warfare (PDF). Textbook of Military Medicine: Warfare, Weaponry and the Casualty. III. Part I (online изд.). Bethesda, MD: Office of The Surgeon General Department of the Army, United States of America. OCLC 40153101. Архивирано из оригинала (pdf) 03. 02. 2021. г. Приступљено 3. 9. 2017.
Spencer, John H. (2006). Ethiopia at Bay: A Personal Account of the Haile Selassie Years. Hollywood, California: Tsehai Publishers. ISBN 978-1-59907-000-1.
Stackelberg, R. (2009). Hitler's Germany: Origins, Interpretations, Legacies (2nd изд.). London: Routledge. ISBN 978-0-415-37331-9.
Stapelton, Timothy J. (2013). A Military History of Africa: The Colonial Period: from the Scramble for Africa to the Algerian Independence War (ca. 1870–1963). II. Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-39570-3.
Stearns, Peter N.; Langer, William Leonard (2002). The Encyclopedia of World History: Ancient, Medieval and Modern (6th, online изд.). New York: Bartleby.com. OCLC 51671800.
Sullivan, Barry (1999). „More than Meets the Eye: The Ethiopian War and the Origins of the Second World War”. Ур.: Martel, G. The Origins of the Second World War Reconsidered A. J. P. Taylor and the Historians (2nd изд.). Routledge. стр. 178—203. ISBN 978-0-415-16325-5.
Cernuschi, Enrico (децембар 1994). „La resistenza sconosciuta in Africa Orientale” [The Unknown Resistance in East Africa]. Rivista Storica (на језику: Italian). OCLC 30747124.
Calvitt Clark, J. (1999). „Japan and Italy squabble over Ethiopia: The Sugimura affair of July 1935”. Selected Annual Proceedings of the Florida Conference of Historians: 9—20. ISSN 2373-9517. Архивирано из оригинала 31. 12. 2008. г. Приступљено 8. 6. 2010.
Holt, Andrew (2011). „'No more Hoares to Paris': British Foreign Policymaking and the Abyssinian Crisis, 1935”. Review of International Studies. 37 (3): 1383—1401. ISSN 0260-2105.
Sbacchi, Alberto (1978). Marcus, H. G., ур. „The Price of Empire: Towards an Enumeration of Italian Casualties in Ethiopia 1935–40”. Ethiopianist Notes. II (2). ISSN 1063-2751.
Salerno, Reynolds M. (1997). „The French Navy and the Appeasement of Italy, 1937–9”. The English Historical Review. CXII (445): 66—104. ISSN 0013-8266. doi:10.1093/ehr/cxii.445.66.
Burgwyn, H. J. (1997). Italian Foreign Policy in the Interwar Period, 1918–1940. Praeger Studies of Foreign Policies of the Great Powers. Westport, CT: Praeger. ISBN 978-0-275-94877-1.
Crociani, P.; Viotti, A. (1980). Le Uniformi Dell' A.O.I., Somalia, 1889–1941 [Uniforms of Italian East Africa, Somalia, 1889–1941] (на језику: Italian). Roma: La Roccia. OCLC 164959633.
De Bono, E. (1937). La conquista dell' Impero La preparazione e le prime operazioni [The Preparation and First Operations]. I (2nd изд.). Roma: Istituto Nazionale Fascista di Cultura. OCLC 46203391.
Del Boca, A. (1965). La guerra d'Abissinia: 1935–1941 [The Ethiopian War 1935–1941] (на језику: Italian). Milano: Feltrinelli. OCLC 799937693.
Giannini, Filippo; Mussolini, Guido (1999). Benito Mussolini, l'uomo della pace: da Versailles al 10 giugno 1940 [Benito Mussolini, the Man of Peace: From Versailles to 10 June 1940]. Roma: Editoriale Greco e Greco. ISBN 978-88-7980-133-1.
Graziani, R. (1938). Il fronte Sud [The South Front] (на језику: Italian). Milano: A. Mondadori. OCLC 602590204.
Kershaw, Ian (1999). Hitler: 1889–1936: Hubris. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-04671-7.
Matthews, Herbert Lionel (1937). Eyewitness in Abyssinia: With Marshal Bodoglio's forces to Addis Ababa. London: M. Secker & Warburg. OCLC 5315947.
Overy, R.; Wheatcroft, A. (1999) [1989]. The Road to War (rev. enl. Penguin pbk. изд.). London: Macmillan London and BBC Books. ISBN 978-0-14-028530-7.
Shinn, David Hamilton; Prouty, Chris; Ofcansky, Thomas P. (2004). Historical Dictionary of Ethiopia. Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-4910-5.
Starace, A. (1937). La marcia su Gondar della colonna celere A.O. e le successive operazioni nella Etiopia Occidentale [The March on Gondar, the Expedited Column A.O. and Subsequent Operations in Western Ethiopia]. Milano: A. Mondadori. OCLC 799891187.
Walker, Ian W. (2003). Iron Hulls, Iron Hearts: Mussolini's elite Armoured Divisions in North Africa. Marlborough: Crowood. ISBN 978-1-86126-646-0.
Willoughby, C. A. (1990) [1939]. „XI: The Italo-Ethiopian War”. Maneuver in War (PDF). FMRP 12,13 (repr. online изд.). Washington, DC: Department of the Navy: Headquarters United States Marine Corps. стр. 230—285. OCLC 34869726. Приступљено 19. 9. 2017.
May, M. A. (2000). Fuelling Fascism: British and Italian Economic Relations in the 1930s, League Sanctions and the Abyssinian Crisis (PhD). London School of Economics and Political Science (University of London). OCLC 940362449. Docket uk.bl.ethos.482810. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 19. 9. 2017.