Дуга (часопис)
Дуга је био први илустровани лист покренут у СФРЈ.[а] Излазио је, са прекидом, од 1945. до 2003. године. Када је покренут 1945. издавало га је Штампарско предузеће Народног фронта Србије, да би се 1953. основало Новинско-издавачко предузеће „Дуга”. Лист је угашен 1967.[1] Године 1974. покренута је илустрована ревија са истим именом, која је прерасла у високотиражни југословенски и српски недељник и излазила је до 2003. године. Ову нову ревију издавала је издавачка кућа БИГЗ (Београдски издавачко графички завод). Дуга из 1974. наследник је послератног листа. Тако је издање од 1. октобра 1994. нумерисано бројем 537, који је пратио нумерацију од броја 1 (из 1974. године), док наредно издање, од 15. октобра 1994, прати нумерацију из 1945. и нумерисано је бројем 1600.[2] Послератна Дуга (1945 — 1967)Први број Дуге изашао је 22. јула 1945. године и био је то први илустровани лист који је покренут у послератној Југославији. Педесетих година излазио је са насловом Дуга недељом, а наслов Дуга враћен је 1962. У различитим периодима излазила је са поднасловима „Недељни илустровани лист”, „Свет и догађаји виђени нашим очима”„” и „Најстарији југословенски илустровани лист”. Главни и одговорни уредници су били:
Током прве 22 године излажења у Дуги су највише објављивани текстови о филму, културним дешавањима у Југославији, репортаже, фељтони и хронике. У листу се представљају југословенски уметници и њихова дела,[3] а на крају је био и додатак за најмлађе, енигматика и рекламе. У последњим годинама излажења тема је углавном остала филм и све у вези њега. Један од главних уредника у првој години излажења био је и Милорад Панић-Суреп, књижевник, новинар, један од покретача идеје оснивања Модерне галерије (данас Музеј савремене уметности).[4] Последњи је био првомајски број 1072, који је изашао 30. априла 1967. године.[5] НИП „Дуга”Године 1953. оснива се Новинско-издавачко предузеће „Дуга”. Осим листа Дуга, у издању НИП „Дуга” покренути су и други популарни часописи, какав је био Практична жена (покренут 1956), први модерни илустровани женски часопис у Србији у 20. веку,[6] стрип издања Дугин магазин и Робинзон (оба покренута 1953),[7] или еротски часопис Ева и Адам (покренут 1968).[8] Августа 1974. године НИП „Дуга” припојено је БИГЗ-у. Нова Дуга (1974 — 2003)Почетком 70-их покренут је еротски часопис Ева и Адам, који је основао Александар Бадањак. Излазио је као додатак листа Фељтон од 1968. до 1974. године, а издавала га је новинска кућа „Дуга”.[8] Часопис је био популаран у свим деловима бивше Југославије, нарочито у Словенији и продавао се у тиражу од око 270.000 примерака. Године 1974. Градски комитет савеза комуниста града Београда донео је закључак да часопис квари омладину и наложио новинској кући да га угаси по кратком поступку. Како би се сачувао тако велики број читалаца, руководство је одлучило да часопис Ева и Адам трансформише у часопис Дуга. То је била добра прилика да се обнови послератна Дуга, који ће доносити теме из културе и политике. Обнављањем Дуге успели су да сачувају око 90.000 читалаца.[9] СадржајОкупивши екипу изузетних интелектуалаца, писаца и новинара, из целе некадашње Југославије, Дуга се развила у веома добар и утицајан часопис,[9] један од најпопуларнијих магазина у Србији. Имала је 68 страна штампаних латиницом, а годишње је излазило 26 бројева. Магазин је био конципиран тако да се на насловној страни обично налазила слика женског топ-модела или познате женске јавне личности, као што је то био случај и у неким другим великим југословенским листовима. од броја 1606 из 1995. године излазио је са поднасловом „Илустровани лист”.[2] Часопис је био намењен широком спектру читалаца, јер је доносио новости из света забаве, као и озбиљне актуелне политичке теме. Убрзо су, са растом интересовања читалаца и повећавањем тиража, за Дугу почели да пишу многи познати интелектуалци и јавне личности, међу којима су били Момо Капор, Мома Димић, Бора Ђорђевић,[10] Добрица Ћосић, Милован Ђилас, Борислав Михајловић Михиз, Вук Драшковић и други. Каријеру је у Дуги започео и познати српски новинар Миломир Марић, који је у периоду од 1991. до 1995. био и главни и одговорни уредник. Иако је у СФРЈ слобода штампе била израженија него у другим комунистичким земљама, ипак су главни уредници често смењивани због објављивања контроверзних материјала. Главни и одговорни уредници Дуге у периоду од 1974. до 2003. године били су:
Током 90-их година, у време распада бивше СФРЈ, Дуга наставља са контроверзним радом, све док 1994. није убијена новинарка Дада Вујасиновић, која је своје ратне репортаже, истраживачке текстове и интервјуе углавном писала за овај часопис.[11]. Колумну у Дуги имала је и Мира Марковић, професорка социологије и супруга Слободана Милошевића, иако су у истом часопису излазили чланци против тада актуелног режима, ње и њене странке ЈУЛ.[12] Меморандум САНУУ СФРЈ и СР Србији 1986. године велику аферу изазвала је једна полицијска узурпација: из просторија Српске академије наука и уметности изнет је радни примерак недовршеног списа о стању у земљи после Титове смрти и објављен у ,,Вечерњим новостима". О овом документу се дискутовало по дневној штампи, телевизији, радију, као и на седницама СКЈ у наредних неколико месеци, осуђујући документ као израз ,,великосрпске шовинистичке хегемоније". Међутим, већина учесника дискусије није никада у целости прочитала овај незавршени документ. Ревијални лист Дуга је јуна 1989. године у специјалном броју штампао читав текст Меморандума и делове дискусија са Ванредне скупштине САНУ,[13] са коментарима уредника. Тада је јавност могла да увиди да се углавном говори о економским и привредним питањима, а такође се и дају решења за политичку и друштвену кризу која је наступила у Југославији крајем 80-их. ГашењеСредином деведесетих већина угледних новинара престаје да пише за Дугу и прелази у друге листове. После 5. октобра БИГЗ запада у финансијску кризу, међутим Дуга наставља да излази све до јула 2003. године. када јe угашена. Последњи број који се појавио на киосцима био је 1794.[2] Напомене
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
