Мома Димић
Момчило Мома Димић (Београд, 28. фебруар 1944 — Београд, 8. јун 2008) био је српски књижевник, песник, преводилац, романсијер, путописац, есејиста, драмски писац, филмски сценариста; дугогодишњи уметнички директор Београдских међународних сусрета писаца, члан Удружења књижевника Србије[1][2]. Најпознатији је по роману "Живео живот Тола Манојловић", претвореном у популарну позоришну представу и ТВ драму. БиографијаРођен је 1944. у Миријеву, тада селу у близини Београда. На београдском Филозофском факултету је дипломирао 1968, у време студентских протеста. Још 1966. је написао свој најчувенији роман, „Живео живот Тола Манојловић“, преточен у драму која је две године касније играна и у Лондону, а потом је снимљен и филм. Драма је у београдском Атељеу 212 имала преко 400 представа, са Петром Краљем у главној улози. Путовао је широм света (помиње се да је посетио 250 светских градова[3]) и спријатељио се са бројним познатим писцима: Ференц Јухас, Томас Транстремер, Владимир Војновић, Булат Окуџава, Едуард Лимонов, Антонио Порпета итд.[4] Умро је после краће и тешке болести и сахрањен у родном Миријеву, о којем је једном приликом рекао да „није лошије од не-знам-каквих метропола”[2]. Димић је заступљен у многим домаћим и страним антологијама српске поезије и прозе. Његове књиге преведене су на десет језика. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за књижевност и преводилаштво.[2] По њему је названа Књижевна награда „Мома Димић”. Награде
ДелаДимић је објавио око 40 књига. Превео је десетак књига са шведског језика. Овде је наведен њихов непотпун списак.
Референце
|
||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
