Расељени Јермени из Нагорно-Карабаха се укрцавају у аутобус након напада азербејџанске војске
У септембру 2023, Азербејџан је извео једнодневну војну офанзиву која је довела до капитулације владе Нагорно-Карабаха и расформирања њених оружаних снага. Пре офанзиве становништво отцепљеног региона бројало је око 120.000 људи, али надолазеће преузимање власти од стране Азербејџана и страх од геноцида и етничког чишћења довели су до тога да је преко 100.000 људи избегло до јутра 30. септембра.[1][2][3]
Историјат
Конфликт у Нагорно-Карабаху је етнички и територијални сукоб између Јерменије и Азербејџана око региона Нагорно-Карабаха, који је насељен већином етничким Јерменима.[4] Регион Нагорно-Карабаха у потпуности полаже право и делимично дефакто контролише отцепљенаРепублика Арцах, али је међународно признат као део Азербејџана. Азербејџан де факто контролише једну трећину региона Нагорно-Карабаха, као и седам околних округа. Конфликт је ескалирао 1988. године, када су Карабашки Јермени затражили пренос региона из Совјетског Азербејџана у Совјетску Јерменију, што је изазвало Први рат у Нагорно-Карабаху. Крајем 2020. године велики Други рат у Нагорно-Карабаху резултирао је хиљадама жртава и значајном победом Азербејџана. Примирје је успостављено тространим споразумом о прекиду ватре 10. новембра, што је резултирало губитком територија које окружују Нагорно-Карабах, као и једне трећине самог Нагорно-Карабаха.[5] Кршења примирја у Нагорно-Карабаху и на јерменско-азербејџанској граници настављена су након рата 2020. године, уз повремене, али редовне жртве.
Азербејџан је од децембра 2022. блокирао Републику Арцах од спољног света, кршећи споразум о прекиду ватре из 2020. и међународне правне одлуке.[6] Азербејџанска влада је заузела територију око коридора Лачин и унутар Арцаха и Јерменије, блокирала алтернативне обилазнице и поставила војни контролни пункт.[7] Азербејџан је такође саботирао критичну цивилну инфраструктуру Арцаха, укључујући гас, струју и приступ интернету.[8][9] Бројне земље, међународне организације и посматрачи људских права осудили су блокаду Азербејџана и сматрају је обликом хибридног ратовања,[10][11]етничког чишћења[12] и геноцида.[13][14]
Дана 19. септембра 2023. године, кршећи услове о прекиду ватре из 2020,[15][16]Азербејџан је започео офанзиву великих размера на Републику Арцах. Током 24-часовног напада, било је на стотине погинулих са обе стране, као и 5 руских мировњака. Након што је влада Републике Арцах пристала на капитулацију, Азербејџан је после неколико дана преговора отворио пут ка Јерменији. Ова одлука је омогућила онима који су желели да напусте своје домове. Сходно томе, значајан број Јермена је почео да напушта регион од 24. септембра па надаље.
Избеглиштво
Дијаграм који показује пораст броја расељених становника Нагорно-Карабаха
Прва група избеглица је 24. септембра стигла до Јерменије преко граничног прелаза Корниџор,[17][18][19] са 1.050 избеглица које су тог дана стигле према јерменској влади.[20] Како су се шириле вести о могућности одласка, дошло је до поплаве људи који су бежали, при чему је број људи који су стигли у Јерменију достигао преко 65.000 до 28. септембра, што чини више од половине становништва Нагорно-Карабаха.[21][22][23] Такође 27. септембра појавили су се извештаји да је Азербејџан ухапсио Рубена Вардањана, бившег високог владиног званичника у Арцаху и богатог бизнисмена док се спремао да уђе у Јерменију.[24] До 30. септембра, број избеглица из Нагорно-Карабаха повећао се на преко 100.000.[25]
Након месеци када је гориво било ограничено или уопште није било доступно, испорука горива је омогућила људима да напуне неке од својих аутомобила горивом за вожњу до Јерменије. Редови су били веома дуги на једној бензинској пумпи код Степанакерта, када је експлодирао подземни резервоар са ускладиштеним горивом од 50 тона, током чега је страдало најмање 68 људи а неколико стотина је повређено.[26]
Извештаји кажу да је пут од Степанакерта до Јерменије данима закрчен, а људи су ноћу спавали у аутомобилима због саобраћајне гужве на излазу.[27] Уместо уобичајених 2 сата вожње, људима је требало 30 сати да доласка на крајњу дестинацију - Јерменију.[28]
Као одговор на хуманитарну кризу, бројне земље обећале су помоћ за помоћ јерменским избеглицама, укључујући Иран[31] и ЕУ уз обећање од 5 милиона евра.[32] Шефица УСАИД-аСаманта Пауер допутовала је у Јерменију заједно са вршиоцем дужности помоћника секретара америчког Стејт департмента за Европу и евроазијска питања Јуријем Кимом да посети погођене људе и обећала хуманитарну помоћ од 11,5 милиона долара. Пауер је рекао да су „многи од оних који су стигли патили од тешке неухрањености, према налазима присутних лекара.[33]
^„Treading a Tightrope on the Armenian Border: Reviewing the First Two Months of the EU's New Mission in the South Caucasus”. Caucasus Watch. 2023-04-25. Архивирано из оригинала 5. 8. 2023. г. Приступљено 2023-06-12. „The following week saw a reconfiguration of road links and military positions in the Lachin Corridor, with Azerbaijani forces constructing a new military post, taking control of strategic heights, ignoring Russian calls to return to their original locations, and seizing land in Armenia around the new road leading from the villages of Tegh and Kornidzor towards Karabakh.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Ensuring free and safe access through the Lachin Corridor”. Council of Europe – Parliamentary Assembly. 20. 6. 2023. стр. Committee on Migration, Refugees and Displaced Persons. PDF. Архивирано из оригинала 19. 7. 2023. г. Приступљено 19. 9. 2023. „[the Parliamentary Assembly of the Council of Europe]...is extremely worried by events...which culminated on 12 December 2022 with the interruption of the free and safe passage through the Lachin corridor and the subsequent deliberate cutting of electricity and gas supplies to the region... [The Assembly]...urges Azerbaijan to restore electricity and gas supplies without delay or impediment.”
^Marques, Pedro; Kaljurand, Marina; Santos, Isabel; Hajšel, Robert; Incir, Evin; Loiseau, Nathalie; Auštrevičius, Petras; Bilbao Barandica, Izaskun; Charanzová, Dita. „JOINT MOTION FOR A RESOLUTION on the humanitarian consequences of the blockade in Nagorno-Karabakh | RC-B9-0075/2023 | European Parliament”. www.europarl.europa.eu. Архивирано из оригинала 21. 1. 2023. г. Приступљено 22. 6. 2023. „whereas this humanitarian crisis was further aggravated by Azerbaijan's disruption of the natural gas supply to Nagorno-Karabakh, which left houses, hospitals and schools without heating... [the European Parliament]...urges Azerbaijan to refrain from undermining the functioning of transport, energy and communication connections between Armenia and Nagorno-Karabakh in future.”
^„Azerbaijan Blockades Nagorno-Karabakh Region, Angering Armenia & Raising Specter of a New War”. Democracy Now!. Архивирано из оригинала 6. 6. 2023. г. Приступљено 11. 8. 2023. „... Russia is not opposed to allowing Azerbaijan use a hybrid warfare strategy such as this one, which is blockading the only corridor that's a lifeline to, quite basically, eventually pressure Armenia into an actual peace deal, into concessions ...”
^Green, Anna (20. 12. 2022). „Weaponizing Blockade With the Intent to Ethnically Cleanse”. EVN Report. Архивирано из оригинала 25. 8. 2023. г. Приступљено 11. 8. 2023. „By utilizing pseudo eco-protesters instead of military movements by Azerbaijani forces, as was the previous strategy, and causing a humanitarian crisis accompanied with false narratives and disinformation, Azerbaijan is employing hybrid warfare tactics against the Armenians. This operation is pursuing short-, mid- and long-term objectives.”
^Ochab, Dr Ewelina U. „Lachin Corridor Blockade Starves Nagorno-Karabakh”. Forbes. Архивирано из оригинала 10. 8. 2023. г. Приступљено 9. 8. 2023. „Luis Moreno Ocampo, the founding Prosecutor of the International Criminal Court, argues that "there is a reasonable basis to believe that a genocide is being committed against Armenians living in Nagorno-Karabakh in 2023," adding that it "should be considered a genocide under Article II (c) of the [UN Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide] (Genocide Convention): 'Deliberately inflicting on the group conditions of life calculated to bring about its physical destruction.'" Ocampo further added that "There are no crematories, and there are no machete attacks. Starvation is the invisible genocide weapon. Without immediate dramatic change, this group of Armenians will be destroyed in a few weeks."”
^„Armenia, Azerbaijan: Baku Launches Military Operation In Nagorno-Karabakh”. Stratfor. 19. 9. 2023. Архивирано из оригинала 19. 9. 2023. г. Приступљено 22. 9. 2023. „...the Russian peacekeeping contingent is incapable of preventing Azerbaijan's seizure of the region, despite this being a clear violation of the November 2020 ceasefire brokered by Russia that ended the last war.”
^„Joint statement on Azerbaijan's attack on Nagorno-Karabakh | Communiqués | Documents | DSCA | Delegations | European Parliament”. www.europarl.europa.eu. Архивирано из оригинала 22. 9. 2023. г. Приступљено 21. 9. 2023. „We condemn in the strongest terms today's pre-planned and unjustified attack of Azerbaijan against Nagorno-Karabakh...We recall that the attack takes place in the context of a major humanitarian crisis in Nagorno-Karabakh, following Azerbaijan's blockade of the Lachin Corridor for the past nine months, in violation of Baku's commitments under the ceasefire statement of 9 November 2020 and of the legally binding orders of the International Court of Justice. Humanitarian access to Nagorno-Karabakh needs to be fully and permanently restored.”
