Елесалаш

Елесалаш
мађ. *Előszállás*
Елесалаш; мађ. Előszállás
	Поглед на цркву
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Регион	Централна прекодунавска регија
Жупанија	Фејер (жупанија)
Срез	Дунаујварош
Становништво
Становништво	‍
—	2.276
— густина	57 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	46° 49′ 30″ С; 18° 49′ 36″ И / 46.82505° С; 18.82656° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина	39,83 km2
	Елесалаш Елесалаш на карти Мађарске
Поштански број	2424
Позивни број	(+36) 25
Веб-сајт
	http://www.eloszallas.hu/

Елесалаш (мађ. Előszállás, нем. Neuhof) град је у Мађарској. Елесалаш се налази у оквиру жупаније Фејер.

Име

Елесалаш се први пут помиње у писаним изворима у запису из 1537. као Елевзалаш (и као Ellő Szállás 1740, Elő-Szállás 1785. и Ellö-szálas 1805.).^[3] Име је вероватно куманског порекла, пошто се овде налазило најзападније насеље Кумана. Такође село је било познато и као Неухоф на немачком.

Историја

Елесалаш и околна подручја били су насељени и пре Римљана. Овде су пронађени келтски, аварски и римски артефакти. Почетком 16. века овде је имао поседе фехерварски управитељ. Касније је место постало власништво породице Шуљок (Балаж, Иштван и Ђерђ Шуљок). После овога место је постало власништво замка Варпалота.

Место је било у власништву цистерцитског реда од друге половине 17. века до година после Другог светског рата. Ово је био центар напредног имања реда, који је обухватао данашња села Алшосентиван, Барач, Дарусентмиклош, Хантош, Мезефалва, Нађкаракчони, Нађевењим и био је један од најпрофитабилнијих великих поседа у земљи између два светска рата. Самостално село је од 1928. године.

Демографија

Према подацима из 2010. године, у Елесалашу има 952 стана, у просеку 23,81 по км². Према попису из 2011. године, 96,47% становништва од 2.167 људи су били етнички Мађари, а највећа мањина су Роми (1,99%).^[4] Већина становништва су били римокатолици (43,93%), неконфесионални (24,46%) или непознате вероисповести (24,58%), мањи број њих су били реформати (4.47%) или друге вероисповести (2,56%).^[5]

Популација

Претходних година број становника насеља се мењало на следећи начин:

1594: 0
1773: 366
1783: 425
1838: 845
1870: 1.456
1880: 1.749
1900: 2.911
1930: 3.680
1941: 3.880
1944: 4.156
1945: 3.876
1949: 5.024
1960: 3.752 (због независности Нађкарачоња)
1970: 4.346 (због преноса из претходне године)
1980: 3.988
1990: 3.631 ^[6]
2001: 3.884 ^[7]
2002: 3.889 ^[7]
2003: 2.602 ^[7] (Због независности Дарусентмиклоша)
2010: 2.218
2011: 2.376
2013: 2.365
2014: 2.307
2015: 2.309
2018: 2.302 (Предпопис пре званичног пописе)

Референце

^ „Fejér megyei kistérségek összehangolt stratégiai programja” (PDF). Sárvíz Térségfejlesztő Egyesület. 2001. стр. 29—34. Архивирано из оригинала (pdf) 2013-05-15. г. Приступљено 2012-07-11.
^ Попис становништва
^ Magyar nyelvjárások 23 (1980), p. 66.
^ „3.1.6.1. A népesség a nemzetiségi hovatartozást befolyásoló tényezők szerint, 2011”. Központi Statisztikai Hivatal. 2011. Приступљено 2015-07-04.
^ „4.1.7.1. A népesség vallás, felekezet szerint, 2011”. Központi Statisztikai Hivatal. 2011. Приступљено 2015-07-02.
^ József, Kovacsics Béla Kovács, Ferenc Virágh, Tibor Iványosi-Szabó (1998). Magyarország történeti statisztikai helységnévtára: Fejér megye (13. kötet изд.). Budapest: MTA Történeti Demográfiai Albizottsága – Központi Statisztikai Hivatal Népszámlálási Főosztály. ISBN 9632151968.
^ ^а ^б ^в „A Magyar Köztársaság Helységnévtára” (html) (на језику: magyar). Központi Statisztikai Hivatal. 2001-02-01. Приступљено 2011-07-11. ^{[мртва веза]}