Географски жупанија Фејер је разнолика. Јужни део жупаније чини равница Алфелда (Mezőföld) док остали делови представљају брда Бакоњ, Вертеш и Гереча. Једно од омиљених излетишта језеро Веленце се такође налази у овој жупанији.
Историја
Пре мађарски период
Још пре доласка Мађара, ови простори су већ били насељени. Овде се налазила римскапровинцијаПанонија са седиштем Горсијум (Gorsium) и неколико градова у близини данас постојећих, Анаматија (Annamatia), поред данашњег града Барач и Интерциса (Intercisa), на месту данашњег Дунаујвароша.
Током раног средњег века Авари и Хуни су живели у овим крајевима и још нешто од осталих номадских племена све до касног 9. века када су дошли Мађари у ове крајеве.
Од доласка Мађара до турских освајања
Мађари су се досељавали у ове крајеве у два таласа, 895. и 900. године. Ови крајеви су због благе климе и питомине били седишта тадашњих мађарских принчева и племенских вођа. Град Фехервар (Fehérvár), данашњи Секешфехервар, је постао град од значаја од доласка на власт принца Гезе. Седиштем државне власти овај град је постао за време владавине Гезиног сина Светог Стефана када је и формирана нова мађарскахришћанска држава. Наредни мађарски краљеви су све до 16. века били крунисани и сахрањивани у овом граду.
Фејер под турском влашћу
Жупанија Фејер је била под турском влашћу у периоду од 1543. до 1688. године. Велики број насеља је уништен и напуштен и број становника жупаније је драматично опао. После одласка турака, локална администрација се реорганизовала 1692. године. Секешфехервар је повратио статус града тек 1703. године.
(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.
.svg)
_5.jpg)
