Ендогена дормантност семена

Ендогена дормантност семена према терминологији коју је предложио Ланг са сарадницима^[1], представља ендодормантност јер је мировање диктирано физиолошким или морфолошким факторима у самој структури која је дормантна. Ендогена дормантност потврђује се ако ембрион експлантиран из окружујућих ткива не расте и не развија се.

Овај тип који се јавља претежно код тропских врста, али може се наћи и код извесног броја врста из умерене зоне, јавља се због неразвијеног ембриона у време дијаспоре. Да би тропска биљка Annona crassiflora, на пример, почела да клија потребно је око осам месеци од почетка имбибиције. Због морфолошке неиздиференцираности ембриона, који је у моменту зрелости семена у облику мале прозирне масе ћелија (фаза проембриона) одложено клија и семе магнолија, божиковине, павити, бисерка, декаиснеје... У ендосперму су обично присутне инхибиторне материје које се активирају на вишим температурама, па је ефикасан начин за индуковање клијања температура до 15^оC или излагање алтернативним вишим и нижим температурама.

Код неких врста јасена (Fraxinus excelsior L., F. mandshurica Rupr., F. nigra Marsh.), курика, рододендрона и ерика као и код лимбе (Pinus cembra L.), ембрион је морфолошки потпун али мали (мањи од половине семене шупљине), па му је потребан накнадни раст на 20^оC. Истраживањем сазревања ембриона белог јасена откривено је да ембрион израсте дупло искључиво издуживањем (без ћелијских деоба) и различитим цитолошким променама: смањењем липида, повећањем беланчевина и дихтиозома, диференцирањем пластида заједно са ендоплазматичним ретикулумом^[2].

Морфолошка дормантност карактеристична је и за многе палме, код којих је потребно неколико година да би семе проклијало. Излагање семена температурама 38-40^оC скраћује овај период на 3 месеца^[3].

Главни узрок физиолошке дормантности семена је смањена метаболичка активност ембриона, па је потребно да семе буде у условима високе влаге и ниске температуре (природним условима током зиме) да би се постигао одговарајући ниво ензима, хормона, растворљивих метаболита и других компоненти потребних ембриону за клијање. За смањену активност ембриона и смањену размену гасова уведен је термин физиолошки инхибирајући механизам (ФИМ)^[4]. Семе биљака са овим особинама може се поделити у три групе преме степену дормантности на оне са плитком, средњом и дубоком дормантношћу. Плитка (лака) дормантност семена каква је код појединих врста из рода Cedrus, Picea, или код Larix leptolepis (Sieb.et Zucc.) Sieb. ex Gord., Pinus contorta Dougl. ex Loud., P. flexilis James, P. strobus L. и Tsuga canadensis (L.) Carr. нестаје када је семе до неколико недеља у влажно-хладним условима.

Физиолошке сметње или необављене хемијске промене узрок су тежих облика дормантности код врста из родова Cotoneaster, Juniperus, Acer, Sorbus... који се отклањају само дужим боравком семена у влажно-хладним условима. У овој групи је и Campsis radicans (L.) Seem. на чије семе влажно-хладни услови од 1 и 2 месеца не утичу или утичу слабо, док исти услови од 3 до 4 месеца отклањају сметње^[5][6].

На неопходно присуство светлости при клијању семена многих врста дрвећа и жбуња указује Николајева, па и на Betula pendula Roth и Pinus sylvestris L. као добре примере врста са лаком физиолошком дормантношћу^[4]. Потреба за светлошћу може се заменити хладно-влажним условима, регулаторима раста (гиберелинска киселина) или парцијалним повећањем притиска кисеоника. Стимулација клијања светлошћу може да утиче на синтезу ензима (гиберелина и цитокинина), ефекте пропустљивости мембране или синтезу mRNA. У природи семе које је током зиме у влажним и хладним условима губи фотосензитивност и клија упролеће иако је затрпано стељом или земљом где је квалитет светлости измењен и ближи далекоцрвеном делу спектра (730 nm) него црвеном (660 nm). Неке од врста са средњим и дубоким облицима дормантности су Acer pseudoplatanus L., Acer platanoides L. Corylus spp, Fraxinus excelsior L., Malus spp, Sorbus spp, Prunus spp, Pinus cembra L., P. lambertiana Dougl., P. monticola Dougl. и P. peuce Gris. Код неких од ових врста физиолошка дормантност може бити комбинована са недозрелим ембрионом или непропусном семењачом.

Код неких врста физиолошка дормантност може да буде ограничена на део ембриона. Дормантност код глога везана је за хипокотил (поред јаког ендокарпа). Током зиме хипокотил из базне реакције прелази на киселу. Удике се одликују етапним клијањем продуженим на две године због дормантности хипокотила и епикотила (прво клија коренак, а знатно касније се развијају хипокотил и епикотил). Дрвенасти божур такође потпуно исклија тек у другој години због физиолшке дормантности епикотила^[3].

Семе неких врста има неразвијен ембрион (морфолошка дормантност), а после раста ембриона на вишим температурама (током јесени) индукује се ФИМ који се неутралише ниским, зимским температурама и влагом. Такво је семе Fraxinus excelsior L., Pinus koraiensis Sieb. et Zucc. и P. parviflora Sieb. et Zucc.

У многим случајевима, поред морфофизиолошке дормантности, јављају се различите комбинације егзогених и ендогених типова дормантности, као што је то сличај са глоговима, липама, тисом, грабом, клекама, дреном...

• Дормантност семена
• Егзогена дормантност семена
• Превазилажење дормантности семена

• Adams, C.A. (2003): A comparative study of seed morphology, dormancy, and germination of four closely-related Aristolochia subgenus Siphisia species (Aristolochiaceae, Piperales): A test of two hypotheses on ecological changes in species within a lineage through geological time. PhD thesis, University of Kentucky,Lexington, USA.
• Alvarado, V., Hiroyaki, H. and Bradford, K.J.(2000): Expression of endo-β-mannanase and SNF-related protein kinase genes in true potato seeds in relation to dormancy, gibberellin and abscisic acid. pp. 347–364 inViémont, J.-D.; Crabbé, J. (Eds) Dormancy in plants: Fromwhole plant behavior to cellular control. Wallingford, CABI Publishing.
• Amen, Ralph D. (1968). „A model of seed dormancy”. The Botanical Review. 34 (1): 1—31. Bibcode:1968BotRv..34....1A. doi:10.1007/BF02858619. 
• Angiosperm Phylogeny Group (APG)(1998): An ordinal classification for the families of flowering plants. Group, The Angiosperm Phylogeny (1998). „An Ordinal Classification for the Families of Flowering Plants”. Annals of the Missouri Botanical Garden. 85 (4): 531—553. Bibcode:1998AnMBG..85..531.. JSTOR 2992015. doi:10.2307/2992015. .
• Baskin, C.C. and Baskin, J.M. (1998): Seeds: Ecology, biogeography, and evolution of dormancy and germination. San Diego, Academic Press.
• Baskin, C.C. and Baskin, J.M. (2004b): Determining dormancy-breaking and germination requirements from the fewest seeds. InGuerrant, E.; Havens, K.;Maunder, M. (Eds) Ex situ plant conservation: supporting species survival in the wild. Covelo, CA, Island Press (inpress).
• Baskin, C.C., Chesson, P.L. and Baskin, J.M (1993). „Annual seed dormancy cycles in two desert winter annuals”. Journal of Ecology. 81 (3): 551—556. Bibcode:1993JEcol..81..551B. JSTOR 2261533. doi:10.2307/2261533. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 551–556.
• Baskin, C.C., Zackrisson, O. and Baskin, J.M. (2002): Role of warm stratification in promoting germination of seeds of Empetrum hermaphroditum (Empetraceae), a circumboreal species with a stony endocarp. American Journal of Botany89, 486–493.
• Baskin, J.M. and Baskin, C.C. (1972): Ecological life cycle and physiological ecology of seed germination of Arabidopsis thaliana. Canadian Journal of Botany50,353–360.
• Baskin, Jerry M.; Baskin, Carol C. (1980). „Ecophysiology of Secondary Dormancy in Seeds of Ambrosia Artemisiifolia”. Ecology. 61 (3): 475—480. Bibcode:1980Ecol...61..475B. JSTOR 1937410. doi:10.2307/1937410. .12
• Baskin, J.M. and Baskin, C.C. (1983): Seasonal changes in the germination responses of buried seeds of Arabidopsis thaliana and ecological interpretation. Botanical Gazette144, 540–543.
• Baskin, J.M. and Baskin, C.C (1985). „The annual dormancy cycle in buried weed seeds: A continuum”. BioScience. 35 (8): 492—498. JSTOR 1309817. doi:10.2307/1309817. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Baskin, J.M. and Baskin, C.C (1986). „Changes in dormancy status of Frasera caroliniensis seeds during overwinteringon parent plant”. American Journal of Botany. 73 (1): 5—10. PMID 30139114. doi:10.1002/j.1537-2197.1986.tb09674.x. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 5–10.
• Baskin, J.M. and Baskin, C.C. (1989): Physiology of dormancy and germination in relation to seed bank ecology.pp. 53–66 in Leck, M.A.; Parker, V.T.; Simpson, R.L. (Eds) Ecology of soil seed banks. San Diego, Academic Press.
• Baskin, J.M. and Baskin, C.C (1997). „Methods of breaking seed dormancy in the endangered species Iliamna corei (Sherff) Sherff (Malvaceae), with special attention to heating”. Natural Areas Journal. 17: 313—323. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Baskin, Jerry M.; Baskin, Carol C. (2004). „A classification system for seed dormancy”. Seed Science Research. 14 (1): 1—16. Bibcode:2004SeeSR..14....1B. doi:10.1079/ssr2003150. 
• Baskin, J.M., Nan, X. and Baskin, C.C.(1998) A comparative study of seed dormancy and germination in an annual and a perennial species of Senna (Fabaceae).Seed Science Research 8, 501–512.
• Baskin, Jerry M.; Baskin, Carol C.; Li, Xiaojie (2000). „Taxonomy, anatomy and evolution of physical dormancy in seeds”. Plant Species Biology. 15 (2): 139—152. Bibcode:2000PSBio..15..139B. doi:10.1046/j.1442-1984.2000.00034.x. .
• Beadle, N.C.W. (1952): Studies in halophytes. I. The germination of seeds and establishment of seedlings of five species of Atriplexin Australia. Ecology 33, 49–62.
• Beaudoin, N.; Serizet, C.; Gosti, F.; Giraudat, J. (2000). „Interactions between abscisic acid and ethylene signaling cascades”. The Plant Cell. 12 (7): 1103—1115. Bibcode:2000PlanC..12.1103B. PMC 149052 . PMID 10899977. doi:10.1105/tpc.12.7.1103. .
• Berry, T.; Bewley, J. D. (1992). „A Role for the Surrounding Fruit Tissues in Preventing the Germination of Tomato (Lycopersicon esculentum) Seeds : A Consideration of the Osmotic Environment and Abscisic Acid”. Plant Physiology. 100 (2): 951—957. PMC 1075649 . PMID 16653081. doi:10.1104/pp.100.2.951. .
• Bewley, J.D (1997a). „Seed germination and dormancy”. ThePlant Cell. 9 (7): 1055—1066. PMC 156979 . PMID 12237375. doi:10.1105/tpc.9.7.1055. .
• Bewley, J.D. (1997b): Breaking down the walls – a role forendo-β-mannanase in release from seed dormancy? Trends in Plant Science 2, 464–469.
• Bewley, J.D and Black, M. (1994): Seeds. Physiology, development and germination (2nd изд.). . New York, Plenum Press.
• Bouwmeester, H.J. and Karssen, C.M. (1992): The dual role of temperature in the regulation of the seasonal changesin dormancy and germination of seeds of Polygonum persicaria L. Oecologia 90, 88–94.
• Bremer, K., Bremer, B. and Thulin, M.(1999): Introduction to phylogeny and systematics of flowering plants. Department of Systematic Botany, Evolutionary Biology Center, Uppsala University, Sweden.
• Burrows, C.J.„Germination requirements of the seeds of native trees, shrubs, and vines”. Canterbury Botanical Journal. 27: 42—46. 1993. .
• Burrows, C.J. (1995). „Germination behavior of the seeds of the New Zealand species Aristotelia serrata, Coprosma robusta, Cordyline australis, Myrtus obcordata, and Schefflera digitata”. New Zealand Journal of Botany. 33 (2): 257—264. Bibcode:1995NZJB...33..257B. doi:10.1080/0028825X.1995.10410488. , 257–264.
• Burrows, C. J. (1999). „Germination behaviour of seeds of the New Zealand woody speciesAlseuosmia macrophylla, A. Pusilla, Cordyline banksii, Geniostoma rupestre, Myrtus bullata, andSolanum aviculare”. New Zealand Journal of Botany. 37 (2): 277—287. Bibcode:1999NZJB...37..277B. doi:10.1080/0028825X.1999.9512634. 
• Corbineau, F. and Côme, D. (2000): Dormancy of cereal seeds as related to embryo sensitivity to ABA and water potential. pp. 183–194 inViémont, J.-D.; Crabbé, J. (Eds) Dormancy in plants: From whole plant behavior to cellular control. Wallingford, CABI Publishing.
• Debeaujon, I. and Koornneef, M. (2000): Gibberellin requirement for Arabidopsis seed germination is determined both by testa characteristics and embryonic abscisic acid. Plant Physiology122, 415–424.
• de Miguel, L. and Sánchez, R.A (1992). „Phytochrome-induced germination, endosperm softening and embryo growth potential in Datura ferox seeds: Sensitivity to low water potential and time to escape FR reversal”. Journal of Experimental Botany. 43 (7): 969. Bibcode:1992JEBot..43..969D. doi:10.1093/jxb/43.7.969. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 969–974.
• Derkx, M.P.M. and Karssen, C.M. (1994): Are seasonal dormancy patterns in Arabidopsis thaliana regulated by changes in seed sensitivity to light, nitrate and gibberellin? Annals of Botany 73, 129–136.
• Downie, B. and Bewley, J.D (1996). „Dormancy in white spruce (Picea glauca [Moench] Voss) seeds imposed by tissues surrounding the embryo”. Seed Science Research. 6 (1): 9—15. Bibcode:1996SeeSR...6....9D. doi:10.1017/S0960258500002944. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)..
• Downie, Bruce; Hilhorst, Henk W. M.; Bewley, J. Derek (1997). „Endo-β-mannanase activity during dormancy alleviation and germination of white spruce (Picea glauca) seeds”. Physiologia Plantarum. 101 (2): 405—415. Bibcode:1997PPlan.101..405D. doi:10.1111/j.1399-3054.1997.tb01015.x. .
• Dyer, William E. (1993). „Dormancy-associated embryonic mRNAs and proteins in imbibing Avena fatua caryopses”. Physiologia Plantarum. 88 (2): 201—211. Bibcode:1993PPlan..88..201D. doi:10.1111/j.1399-3054.1993.tb05490.x. .
• Fennimore, S.A. and Foley, M.E (1998). „Genetic and physiological evidence for the role of gibberellic acid in the germination of dormant Avena fatua seeds”. Journal of Experimental Botany. 49 (318): 89—94. doi:10.1093/jxb/49.318.89. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 89–94.
• Foley, Michael E. (2001). „Seed dormancy: An update on terminology, physiological genetics, and quantitative trait loci regulating germinability”. Weed Science. 49 (3): 305—317. doi:10.1614/0043-1745(2001)049[0305:SDAUOT]2.0.CO;2. .
• Foley, Michael E.; Fennimore, Steven A. (1998). „Genetic basis for seed dormancy”. Seed Science Research. 8 (2): 173—182. Bibcode:1998SeeSR...8..173F. doi:10.1017/S0960258500004086. .
• Forbis, T.A. and Diggle, P.K. (2001): Subnivean embryo development in the alpine herb Caltha leptosepala (Ranunculaceae). Canadian Journal of Botany 79, 635–642.
• Forbis, T. A.; Floyd, S. K.; De Queiroz, A. (2002). „The evolution of embryo size in angiosperms and other seed plants: Implications for the evolution of seed dormancy”. Evolution. 56 (11): 2112—2125. PMID 12487343. doi:10.1111/j.0014-3820.2002.tb00137.x. .
• Garello, Ginette; Barthe, Philippe; Bonelli, Mathieu; Bianco-Trinchant, Jacqueline; Bianco, Jacqueline; Le Page-Degivry, Marie-Therèse (2000). „Abscisic acid-regulated responses of dormant and non-dormant embryos of Helianthus annuus : Role of ABA-inducible proteins”. Plant Physiology and Biochemistry. 38 (6): 473—482. Bibcode:2000PlPB...38..473G. doi:10.1016/S0981-9428(00)00770-1. .
• Garvin, S.C. and Meyer, S.E. (2003): Multiple mechanisms for seed dormancy regulation in shad scale (Atriplex confertifolia: Chenopodiaceae). Canadian Journal of Botany 81, 601–610.
• Ghassemian, M., Nambara, E., Cutler, S., Kawaide, H.,Kamiya, Y. and McCourt, P. (2000): Regulation of abscisic acid signaling by the ethylene response pathway in Arabidopsis. The Plant Cell 12, 1117–1126. Classification of seed dormancy 13
• Goldmark, P.J., Curry, J., Morris, C.F. and Walker-Simmons, M.K. (1992): Cloning and expression of an embryo-specific mRNA up-regulated in hydrated dormant seeds. Plant Molecular Biology19, 433–441.
• Grappin, P., Bouinot, D., Sotta, B., Miginiac, E. and Jullien,M. (2000): Control of seed dormancy in Nicotiana plumbaginifolia: Post-imbibition abscisic acid synthesis imposes dormancy maintenance. Planta210, 279–285.
• Groot, S.P.C. and Karssen, C.M. (1992): Dormancy and germination of abscisic acid-deficient tomato seeds. „Studies with the sitiens mutant”. Plant Physiology. 99: 952—958. ..
• Gunn, C.R. (1984): Fruits and seeds of genera in subfamily Mimosoideae (Fabaceae). United States Department of Agriculture Technical Bulletin Number 1681.Washington, DC, United States Department of Agriculture.
• Gunn, C.R. (1991): Fruits and seeds of genera in subfamily Caesalpinioideae (Fabaceae). United States Department of Agriculture Technical Bulletin Number 1755. Washington,DC, United States Department of Agriculture.
• Gutterman, Y. (1993): Seed germination in desert plants. Berlin,Springer-Verlag.
• Gutterman, Y.(2000): Fenner, M. (ур.). „Maternal effects on plants during development”. Seeds: Theecology of regeneration in plant communities (2nd изд.). стр. 59—84. .Wallingford, CABI Publishing.
• Harper, J.L. (1957): The ecological significance of dormancy and its importance in weed control. Proceedings of the international congress on crop protection (Hamburg) 4, 415–420.
• Harper, J.L. (1977): Population biology of plants. London, Academic Press.
• Hilhorst, H.W.M. (1993): New aspects of seed dormancy.pp. 571–579 in Côme, D.; Corbineau, F. (Eds) Proceedings of the international workshop on seeds. Basic and applied aspects of seed biology, Angers, France, 20–24 July 1992, Vol.2. Paris, Université Pierre et Marie Curie.
• Hilhorst, H.W .M. (1995): A critical update on seed dormancy. I. „Primary dormancy”. Seed Science Research. 5: 61—73. ..
• Hilhorst, H.W .M. (1998): The regulation of secondary dormancy. „The membrane hypothesis revisited”. SeedScience Research. 8: 77—90. .
• Hilhorst, H.W .M. and Cohn, M.A. (2000): Are cellular membranes involved in the control of seed dormancy? pp. 275–289 in Viémont, J.-D.; Crabbé, J. (Eds) Dormancy in plants: From whole plant behavior to cellular control. Wallingford, CABI Publishing.
• Hilhorst, H.W.M. and Downie, B (1995). „Primary dormancy in tomato (Lycopersicon esculentum CV.Moneymaker): Studies with the sitiens mutant”. Journal of Experimental Botany. 47: 89—97. doi:10.1093/jxb/47.1.89. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Hilhorst, H. W. M.; Karssen, C. M. (1992). „Seed dormancy and germination: The role of abscisic acid and gibberellins and the importance of hormone mutants”. Plant Growth Regulation. 11 (3): 225—238. Bibcode:1992PGroR..11..225H. doi:10.1007/BF00024561. .
• Hilhorst, H.W.M., Derkx, M.P.M. and Karssen, C.M. (1996): An integrating model for seed dormancy cycling.pp. 341–360 in Lang, G.A. (Ed.) Plant dormancy: Physiology, biochemistry and molecular biology.Wallingford, CAB International.
• Hilhorst, H.W.M., Groot, S.P.C. and Bino, R.J (1998). „The tomato seed as a model system to study seed development and germination”. Acta Botanica Neerlandica. 47: 169—183. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Holdsworth, Michael; Kurup, Smita; m Ckibbin, Rowan (1999). „Molecular and genetic mechanisms regulating the transition from embryo development to germination”. Trends in Plant Science. 4 (7): 275—280. Bibcode:1999TPS.....4..275H. doi:10.1016/S1360-1385(99)01429-6. .
• Jarvis, S.B., Taylor, M.A., MacLeod, M.R. and Davies, H.V. (1996): Cloning and characterisation of the cDNA clones of three genes that are differentially expressed during dormancy-breakage in the seeds of Douglas fir (Pseudotsuga menziesii). Journal of Plant Physiology 147, 559–566.
• Jarvis, S.B., Taylor, M.A., Bianco, J., Corbineau, F. and Davies, H.V. (1997): Dormancy-breakage in seeds of Douglas fir (Pseudotsuga menziesii(Mirb.) Franco). „Support for the hypothesis that LEA gene expression is essential for the process”. Journal of Plant Physiology. 151: 457—464. doi:10.1016/S0176-1617(97)80012-0. .
• Johnson, Russell R.; Cranston, Harwood J.; Chaverra, Marta E.; Dyer, William E. (1995). „Characterization of cDNA clones for differentially expressed genes in embryos of dormant and nondormant Avena fatua L. Caryopses”. Plant Molecular Biology. 28 (1): 113—122. Bibcode:1995PMolB..28..113J. PMID 7787176. doi:10.1007/BF00042043. .
• Jullien, M., Bouinot, D., Ali-Rachedi, S., Sotta, B. and Grappin, P. (2000): Abscisic acid control of dormancy expression in Nicotiana plumbaginifolia and Arabidopsis thaliana. pp. 195–210 in Viémont, J.-D.; Crabbé, J. (Eds) Dormancy in plants: From whole plant behavior to cellular control. Wallingford, CABI Publishing.
• Karssen, C.M. (1995): Hormonal regulation of seed development, dormancy, and germination studied by genetic control. pp. 333–350 in Kigel, J.; Galili, G. (Eds) Seed development and germination. New York, Marcel Dekker.
• Karssen, C.M. and Groot, S.P.C. (1987): The hormone-balance theory of dormancy evaluated. pp. 17–30 in Pinfield, N.J.; Black, M. (Eds) British plant growth regulator group monograph 15 – Growth regulators and seeds. Bristol, UK, British Plant Growth Regulator Group.
• Karssen, C.M. and Lacka, E. (1986): A revision of the hormone balance theory of seed dormancy: Studies on gibberellin and/or abscisic acid-deficient mutants of Arabidopsis thaliana. pp. 315–323 in Bopp, M. (Ed.) Plant growth substances 1985. Berlin, Springer-Verlag.
• Khan, A.A (1994). „Induction of dormancy in non dormant seeds”. Journal of the American Society for Horticultural Science. 119 (3): 408—413. doi:10.21273/JASHS.119.3.408. , 408–413.
• Koller, D. (1957): Germination-regulating mechanisms in some desert seeds. I. Atriplex dimorphostegia Kar. et Kir. Ecology 38, 1–13.
• Koornneef, M. and Karssen, C.M. (1994): Seed dormancy and germination. pp. 313–334 in Myerowitz, E.M.;Somerville, C.R. (Eds) Arabidopsis. Plainview, NY, Cold Spring Harbor Press.
• Koornneef, M., Alonso-Blanco, C., Bentsink, L.,Blankestijn-de Vries, H., Debeaujon, I., Hanhart, C.J.,Léon-Kloosterziel, K.M., Peeters, A.J.M. and Raz, V. (2000): The genetics of seed dormancy in Arabidopsis thaliana. pp. 365–373 inViémont, J.D.; Crabbé, J. (Eds) Dormancy in plants: From whole plant behavior to cellular control. Wallingford, CABI Publishing.
• Koornneef, Maarten; Bentsink, Leónie; Hilhorst, Henk (2002). „Seed dormancy and germination”. Current Opinion in Plant Biology. 5 (1): 33—36. Bibcode:2002COPB....5...33K. PMID 11788305. doi:10.1016/S1369-5266(01)00219-9. 
• Lang, G.A. (1987): Dormancy: A new universal terminology.HortScience 22, 817–820.
• Lang, G.A., Early, J.D., Arroyave, N.J., Darnell, R.L.,Martin, G.C. and Stutte, G.W. (1985): Dormancy: Toward a reduced, universal terminology. HortScience20, 809–812.
• Lang, G.A., Early, J.D., Martin, G.C. and Darnell, R.L. (1987): Endo-, para-, and ecodormancy: Physiological terminology and classification for dormancy research. HortScience22, 371–377.
• LePage-Degivry, M.-T., Bianco, J., Barthe, P. and Garello,G. (1996): Changes in hormone sensitivity in relation to onset and breaking of sunflower embryo dormancy.pp. 221–231 in Lang, G.A. (Ed.) Plant dormancy:Physiology, biochemistry and molecular biology.Wallingford, CAB International.
• Leubner-Metzger, G. (2003): Functions and regulation of β-1,3-glucanases during seed germination, dormancy release and after-ripening. Seed Science Research13, 17–34.
• Leubner-Metzger, G., Fründt, C., Vögeli-Lange, R. andMeins, F. (1995): Class 1 β-1,3-glucanases in the endosperm of tobacco during germination. PlantPhysiology109, 751–759.
• Li, B. and Foley, M.E (1994). „Differential polypeptide patterns in imbibed dormant and after-ripened Avena fatua embryos”. Journal of Experimental Botany. 45 (2): 275—279. doi:10.1093/jxb/45.2.275. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 275–279.
• Li, B.; Foley, M. E. (1995). „Cloning and characterization of differentially expressed genes in imbibed dormant and afterripened Avena fatua embryos”. Plant Molecular Biology. 29 (4): 823—831. Bibcode:1995PMolB..29..823L. PMID 8541507. doi:10.1007/BF00041171. .
• Li, B.; Foley, M. E. (1996). „Transcriptional and Posttranscriptional Regulation of Dormancy-Associated Gene Expression by Afterripening in Wild Oat”. Plant Physiology. 110 (4): 1267—1273. PMC 160920 . PMID 12226258. doi:10.1104/pp.110.4.1267. .
• Li, Bailin; Foley, Michael E. (1997). „Genetic and molecular control of seed dormancy”. Trends in Plant Science. 2 (10): 384—389. Bibcode:1997TPS.....2..384L. doi:10.1016/S1360-1385(97)90053-4. .
• Li, X., Baskin, J.M. and Baskin, C.C. (1999): Physiological dormancy and germination requirements of seeds of several North American Rhus species (Anacardiaceae). Seed Science Research 9, 237–245.
• Lorenzo, Oscar; Nicolás, Carlos; Nicolás, Gregorio; Rodríguez, Dolores (2002). „GA3-Induced Expression of a New Functional AAA-ATPase (FsA1) is Correlated with the Onset of Germination in Fagus sylvatica L. Seeds (Beechnuts)”. Plant and Cell Physiology. 43 (1): 27—34. PMID 11828019. doi:10.1093/pcp/pcf009. .
• Mabberley, D.J. (1997): The plant-book. A portable dictionary of the vascular plants (2nd изд.). . Cambridge, Cambridge University Press.
• Mandák, B. and Pyšek, P (2001). „The effect of light quality, nitrate concentration and presence of bracteoles on germination of different fruit types in heterocarpous Atriplex sagittata”. Journal of Ecology. 89. doi:10.1046/j.1365-2745.2001.00537.x. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 149–158.
• Matilla, Angel J. (2000). „Ethylene in seed formation and germination”. Seed Science Research. 10 (2): 111—126. Bibcode:2000SeeSR..10..111M. doi:10.1017/S096025850000012X. .
• Mayer, A.M. and Poljakoff-Mayber, A. (1989): The germination of seeds (4th изд.). . Oxford, Pergamon Press.
• Meisert, A. (2002): Physical dormancy in Geraniaceae seeds. Seed Science Research12, 121–128.
• Meisert, A., Schulz, D. and Lehman, H. (1999): Structural features underlying hardseededness in Geraniaceae. Plant Biology 1, 311–314.
• Morris, C. F.; Anderberg, R. J.; Goldmark, P. J.; Walker-Simmons, M. K. (1991). „Molecular cloning and expression of abscisic Acid-responsive genes in embryos of dormant wheat seeds”. Plant Physiology. 95 (3): 814—821. PMC 1077611 . PMID 16668059. doi:10.1104/pp.95.3.814. .
• Morrison, David A.; Auld, Tony D.; Rish, Sarah; Porter, Carolyn; McClay, Kathryn (1992). „Patterns of Testa-imposed Seed Dormancy in Native Australian Legumes”. Annals of Botany. 70 (2): 157—163. doi:10.1093/oxfordjournals.aob.a088452. .
• Morrison, D. (1998). „The Role of the Lens in Controlling Heat-induced Breakdown of Testa-imposed Dormancy in Native Australian Legumes”. Annals of Botany. 82 (1): 35—40. Bibcode:1998AnBot..82...35M. doi:10.1006/anbo.1998.0640. .
• Nicolás, Carlos; Nicolás, Gregorio; Rodríguez, Dolores (1996). „Antagonistic effects of abscisic acid and gibberellic acid on the breaking of dormancy of Fagus sylvatica seeds”. Physiologia Plantarum. 96 (2): 244—250. Bibcode:1996PPlan..96..244N. doi:10.1111/j.1399-3054.1996.tb00209.x. .
• Nikolaeva, M.G. (1969): Physiology of deep dormancy in seeds. Leningrad, Russia, Izdatel’stvo ‘Nauka’. (Translated from Russian by Z. Shapiro, National Science Foundation, Washington, DC.)
• Nikolaeva, M.G. (1977): Factors controlling the seed dormancy pattern. pp. 51–74 in Khan, A.A. (Ed.) Thephysiology and biochemistry of seed dormancy and germination. Amsterdam, North-Holland.
• Nikolaeva, M.G. (1999). „Patterns of seed dormancy and germination as related to plant phylogeny and ecological and geographical conditions of their habitats”. Russian Journal of Plant Physiology. 46: 369—373. .
• Nikolaeva, M.G. (2001): Ecological and physiological aspects of seed dormancy and germination (review of investigations for the last century). Botanicheskii Zhurnal 86, 1–14 (in Russian with English summary).
• Nikolaeva, M.G., Rasumova, M.V. and Gladkova, V.N. (1985): Reference book on dormant seed germination. Danilova, M.F. (Ed.). Leningrad, ‘Nauka’ Publishers (in Russian).
• Nikolaeva, M.G., Lyanguzova, I.V. and Pozdova, L.M. (1999): Biology of seeds. St. Petersburg, V.L. Komarov Botanical Institute, Russian Academy of Sciences (in Russian with English summary and English table of contents).
• Osmond, C.B., Björkman, O. and Anderson, D.J.(1980): Physiological processes in plant ecology – Toward a synthesis with Atriplex. Berlin, Springer-Verlag.
• Pallais, Noël (1995). „Storage factors control germination and seedling establishment of freshly harvested true potato seed”. American Potato Journal. 72 (7): 427—436. doi:10.1007/BF02877242. .
• Pallais, N (1995b). „High temperature and low moisture reduce the storage requirement of freshly harvested true potato seed”. Journal of the American Society for Horticultural Science. 120 (4): 699—702. doi:10.21273/JASHS.120.4.699. , 699–702.
• Probert, R.J. (2000): Fenner, M. (ур.). „The role of temperature in the regulation of seed dormancy and germination”. Seeds: The ecology of regeneration in plant communities (2nd изд.). стр. 261—292. . Wallingford, CABI Publishing.
• Ratcliffe, D. (1976): Germination characteristics and the irinter- and intra-population variability in Arabidopsis. Arabidopsis Information Service13, 34–45.
• Ren, C. and Kermode, A.R (1999). „Analyses to determinethe role of the megagametophyte and other seed tissues in dormancy maintenance of yellow cedar (Chamaecyparis nootkatensis) seeds: Morphological, cellular and physiological changes following moist chilling and during germination”. Journal of Experimental Botany. 50 (337): 1403. Bibcode:1999JEBot..50.1403R. doi:10.1093/jxb/50.337.1403. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 1403–1419.
• Sánchez, R.A. and de Miguel, L. (1997): Phytochrome promotion of mannan-degrading enzyme activities inthe micropylar endosperm of Datura ferox seeds requires the presence of the embryo and gibberellin synthesis.Seed Science Research 7, 27–33.
• Simpson, G.M. (1990): Seed dormancy in grasses. Cambridge, Cambridge University Press.
• Steinbach, H. S.; Benech-Arnold, R. L.; Sanchez, R. A. (1997). „Hormonal Regulation of Dormancy in Developing Sorghum Seeds”. Plant Physiology. 113 (1): 149—154. PMC 158125 . PMID 12223597. doi:10.1104/pp.113.1.149. .
• Takhtajan, A.L. (1980): Outline of the classification off lowering plants (Magnoliophyta). The Botanical Review 46, 225–359.
• Thompson, K., Ceriani, R.M., Bakker, J.P. and Bekker,R.M. (2003): Are seed dormancy and persistence in soil related? Seed Science Research 13, 97–100.
• Thorne, R.F. (2000): The classification and geography off lowering plants: Dicotyledons of the classAngiospermae. The Botanical Review 66, 441–647.
• Threadgill, P.F., Baskin, J.M. and Baskin, C.C. (1981): Dormancy in seeds of Frasera caroliniensis (Gentianaceae). American Journal of Botany 68, 80–86.
• Van Der Schaar, W.; Alonso-Blanco, C.; Léon-Kloosterziel, K. M.; Jansen, R. C.; Van Ooijen, J. W.; Koornneef, M. (1997). „QTL analysis of seed dormancy in Arabidopsis using recombinant inbred lines and MQM mapping”. Heredity. 79 (2): 190—200. Bibcode:1997Hered..79..190V. PMID 9279013. doi:10.1038/hdy.1997.142. .
• Vegis, A. (1964). „Dormancy in Higher Plants”. Annual Review of Plant Physiology. 15: 185—224. doi:10.1146/annurev.pp.15.060164.001153. .
• Vleeshouwers, L.M., Bouwmeester, H.J., and Karssen, C.M (1995). „Redefining seed dormancy: An attempt to integrate physiology and ecology”. Journal of Ecology. 83 (6): 1031—1037. Bibcode:1995JEcol..83.1031V. JSTOR 2261184. doi:10.2307/2261184. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 1031–1037.
• Walck, J.L., Baskin, C.C. and Baskin, J.M. (1999): Seeds of Thalictrum mirabile (Ranunculaceae) require cold stratification for loss of nondeep simple morphophysiological dormancy. Canadian Journal of Botany77, 1769–1776.
• Wareing, P. F.; Saunders, P. F. (1971). „Hormones and Dormancy”. Annual Review of Plant Physiology. 22: 261—288. doi:10.1146/annurev.pp.22.060171.001401. .
• Welbaum, G. E.; Tissaoui, T.; Bradford, K. J. (1990). „Water Relations of Seed Development and Germination in Muskmelon (Cucumis melo L.) : III. Sensitivity of Germination to Water Potential and Abscisic Acid during Development”. Plant Physiology. 92 (4): 1029—1037. PMC 1062412 . PMID 16667367. doi:10.1104/pp.92.4.1029. .
• Welbaum, G.E., Muthui, W .J., Wilson, J.H., Grayson, R.L. and Fell, R.D (1995). „Weakening of musk melon perisperm envelope tissue during germination”. Journal of Experimental Botany. 46. doi:10.1093/jxb/46.4.391. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 391–400.
• Went, F.W .(1949): Ecology of desert plants. II. The effect of rain and temperature on germination and growth.Ecology 30, 1–13.
• White, C. N.; Rivin, C. J. (2000). „Gibberellins and seed development in maize. II. Gibberellin synthesis inhibition enhances abscisic acid signaling in cultured embryos”. Plant Physiology. 122 (4): 1089—1097. PMC 58943 . PMID 10759504. doi:10.1104/pp.122.4.1089. .
• White, C. N.; Proebsting, W. M.; Hedden, P.; Rivin, C. J. (2000). „Gibberellins and seed development in maize. I. Evidence that gibberellin/Abscisic acid balance governs germination versus maturation pathways”. Plant Physiology. 122 (4): 1081—1088. PMC 58942 . PMID 10759503. doi:10.1104/pp.122.4.1081.