Епископ пожаревачко-браничевски Хризостом

Хризостом (Војиновић)
Лични подаци
Датум рођења	(1911-06-15)15. јун 1911.
Место рођења	Салаковац, Краљевина Србија
Датум смрти	24. септембар 1989.(1989-09-24) (78 год.)
Место смрти	Пожаревац, СР Србија, СФР Југославија
Гроб	Саборна црква у Пожаревцу
епископ браничевски
Године	1952—1989
Претходник	Венијамин (Таушановић)
Наследник	Сава (Андрић)

Хризостом (световно име Љубисав Војиновић; Салаковац, 15. јун 1911 — Пожаревац, 24. септембар 1989) је био епископ пожаревачко-браничевски.

Током 1947. изабран је за викарног епископа моравичког и хиротонисан у Саборној цркви у Београду.

Године 1951. изабран је за епископа будимског, али због тадашњих политичких прилика није уопште устоличен. По смрти епископа браничевског Венијамина 1952. године, изабран је за епископа браничевског.

Године 1958. изабран је за уредника „Православног мисионара“, кога уређује наредних 25 година.

Његово најпознатије дело је књига „Тихи глас“, која представља записе о његовим утисцима са путовања у Свету гору, његове беседе и проповеди по којима је био познат.

На његову иницијативу враћене су мошти Св. кнеза Лазара у његову задужбину манастир Раваницу.

Преминуо је, након дуге и тешке болести, 24. септембра 1989. године, а сахрањен је, по сопственој жељи, у порти Саборне цркве у Пожаревцу.

• Сећање на владику Хризостома
• Књига „Тихи глас” од епископа Хризостома Војиновића на сајту Светосавље.орг
• Упокојио се епископ браничевски Хризостом (Каленић, број 4-5/1989, стр. 5)^{[мртва веза]}
• Епископ браничевски Хризостом (Каленић, број 6/1989, стр. 6-7)^{[мртва веза]}
• Сећање на златоустог Владику (Каленић, број 5-6/1990, стр. 13-14)^{[мртва веза]}