Ескишехир
Ескишехир (тур. Eskişehir) (дословно преведено Стариград, такође Долинеон (грч. Δορύλαιον) је град на западу центалне Турске у вилајету Ескишехир. Према процени из 2009. у граду је живело 618.184 становника. Са својих 482 793 становника у ужем центру (706 009 Провинција Eskişehir)[1] је једанаести град по величини у Турској, и велики индустријски центар западне Анадолије.[2] Према податцима Турског статистичког института за 2011. метрополитански Ескишехир имао је 648.396 становника.[3] ИсторијаЕскишехир лежи у близини археолошких остатака античког фригијског града Дорyлаеума[2](латински: Dorylaeum; старогрчки: Δορύλαιον, Dorýlaion), чији се бројни артефакти данас чувају у локалном археолошком музеју. Ескишехир је вероvатно израстао за време Византијског царства из групе насеља око термалних извора. Код тог насеља догодила се велика Битка код Дорилеја, у којој су крсташи победили Турке Селџуке - 1097. Османлије су завладали тим крајем 13. векa[2], за време њихове власти насеље је остало мало и безначајно. Прави развој данашњег Ескишехир одпочео је доласком железнице 1894. кад је у граду отпочела производња опреме за даљу изградњу пруге према Багдаду. Тад је почео и велики прилив бројних турских избеглица ( Кримски Татари) који се наставио и у првој половини 20. века, кад су стале пристизати избеглице са Балкана из бивших османских земаља Бугарске, Румуније, Босне и Санџака[2] Град је претрпео велика разарања за време Грчко-турског рата 1919-1922 - тако да је упркос свом имену Стари град, он заправо Нови град, јер је након тог наново подигнут.[2] Војни аеродром у Ескишехиру је за време хладног рата био седиште врховног штаба турске авијације. Знаменитости Најпознатији споменик тог новог града је Палата градске скупштине Тепебаşı и џамија Курşунлу из 13. вијека. Најпознатија атракција града лежи у околини, то су остаци града Дорyлаеума. Град има бројне термалне изворе по којима је познат широм Турске. Географске карактеристикеЕскишехир лежи уз обале реке Порсук притоке реке Сакарyа, удаљен око 200 км западно од Анкаре и око 350 км источно од Истанбула.[2] Град је подељен на два дела, у низини уз реку лежи трговачки и индустријски део града - Одунпазарı, а на брдашцу резиденцијални део града - Тепебаşı. Климатске карактеристикеЕскишехир има Полупустињску климу са врућим летима и оштрим хладним зимама. На Ескишехир просечно падне на годину око 359.9 мм пададавина. Privreda Ескишехир је један од водећих индустријских центара Турске, у ком се производи шећер, текстил, цигла, цемент, хемикалије, локомотиве, вагони, железничке пруге, камиони и пољопривредна опрема. Град је познат по производњи и обради лако обрадивог камена сепиолита и по фабрици авионских мотора. У граду ради и познати Истаживачки центар за памук. <реф наме=брит/> Ескишехир је велико железничко чвориште у ком се рачвају линије Истанбул-Анкара и Истанбул-Багдад.[2] ОбразовањеЕскиşехир је велики универзитетски центар, у ком раде два универзитета; старији и већи Универзитет Анадолија основан 1958.[2] sа 22.622 студента и новији Универзитет Ескишехир Османгази основан 1970. на ком студира 19.121 студент. Градови пријатељиСтановништвоПрема процени, у граду је 2009. живело 618.184 становника.
Познате личностиРеференце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
