Забајкалски национални парк
Забајкалски национални парк (рус. Забайкальский национальный парк) (на енглеском, "Trans-Baikal") простире се на средњи део источне обале Бајкалског језера, западним падинама Баргузинског ланца на истоку, Ушкани острва, и највеће полуострво на језеру Свети Нос. Од 2690 km² површине парка, 38.8 km² су заштићена водена подручја у језеру.[1] ТопографијаЗабајкалски је на западу омеђен обалом Бајкалског језера, на северу са резерватом природе Баргузин (строго заштићени природни резерват скоро исте површине као и Забајкалски), на југу и истоку планинским ланцем Баргузин. Највиши врх у парку је Мт. Бармашовој висине 2376 m.[2] Подручје парка је веома стрмо, 55% парка је на нагибу већем од 26 степени, а додатних 28% је између 16 и 25 степени.[1] Полуострво Свети Нос дуго је 53 km и широко 35 km, са својим планинским комплексом, чији је највиши врх 1877 m. Острвске планине су пошумљене брезом, аришом и рододендроном. Има неколико десетина планинских потока и извора, а са копном је повезано Чивиркујском превлаком. Острво је познато по предивном погледу на језеро (који омогућава високи централни видиковац који се пружа са планине преко језера са свих страна), као и на свој "певајући песак" на Мароковој плажи, такозван због звука који се чује док се хода по њему.[3] Ушкани острва на средини језерасу део Забајкаљског парка. Она су источни крак потопљеног Академског гребена, који дели Бајкалско језеро на северни и јужни басен. На западној страни језера Академски гребен се опет уздиже изнад воде у виду острва Олхон, које је део Прибајкалски национални парк. Ушкани је архипелаг од 4 острва површине 10 km². Позната су као станиште бајкалских фока. Острва су мермерна и кречњачка и садрже пећине са доказима људског боравка из неолитског периода.[4] Екорегион и климаПарк се налази у западносибирским тајгама, између река Јенисеј и Лене. Доминантна је четинарска вегетација, а регион је врло богат минералима. На подручју Забајкалског влада субполарна клима (Кепенова класификација климата (Dwc)). Карактеришу је дуге, веома хладне зиме са мало снега и прохладна лета.[5] Језеро, донекле, ублажава ефекат субарктичке климе, али је на планинама хладније. Годишње падне од 450 mm (у приобалном делу) до 550 mm (у планинама) кише. Ветрови дувају са запада и југозапада.[6]
ФлораПошумљеност је велика. Шуме су претежно четинарске. 34% површине парка заузима бор, 30% сибирски патуљасти бор, 14% сибирски бор, 9% ариш. Око 10000 хектара је под старим стаблима.  ФаунаПарк насељавају животиње типичне за јужносибирску шуму, медвед, вук, лисица, рис, видра, дивљи зец, веверица, лос, 249 врста птица, међу којима и велики корморан. Током лета воде Бајкалског језера посети око 3000 бајкалских фока.[7] У алпским ливадама може се срести Камчатски мрмот. Острво Бољшој Ушкани је познато по највећој концентрацији великих мравињака у Русији – хиљаде који се уздижу прекоо 1,5 m у висини. Туризам.jpg) Доста се ради на промоцији туризма. За поједине делове парка су потребне посебне дозволе (због опасног терена). За различита пешачка и рекреативна места у парку, дневна карта се може купити на улазу.[6] Зими је врло популарно пецање у леду или крос кантри скијање дуж обале. Што се смештаја тиче, постоје бунгалови и плутајући еко-хостел.[8] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
