Орловско полесје

Орловско полесје
IUCN категорија II (национални парк)
Бизони се хране током зиме у Орловском полесју
Мјесто	Орловска област Русија
Најближи град	Карачев
Координате	53° 17′ N 35° 18′ E / 53.283° С; 35.300° И / 53.283; 35.300
Површина	777 km²
Основано	1994. године

Орловско полесје (рус. Орловское Полесье) је национални парк и заштићено подручје у Русији.^[1]

Налази се у средишњем делу Централне руске висије, у Орловској области, на површини од 77,745 ха. Основан је по декрету Руске Владе број 6, 9. јануара 1994. године.^[1]

Национални парк Орловско полесје налази се на раскрсници две природне климатске зоне - широколиснатих шума и шумске степе.

Територија парка је брдовита равница. Површина је уздигнута и испресецана речним долинама, шљунковима и сливовима.

Речни системи у парку припадају сливу реке Оке. Главна река је Витебет. У парку постоје извори, што доводи до бројних токова.

У националном парку превладавају мешовите шуме. Флора у парку обухвата више од 860 врста, укључујући 173 врсте ретких и угрожених биљака.

Најчешће су:

• бели бор
• европска смрека
• храст
• бреза
• липа
• јасика
• јавор
• јасен
• јова

Само на територији парка налази се више од 30 ретких и заштићених биљака, од којих су неке:

• водени орашак
• сремуш
• Pulsatilla patens
• сибирски ирис
• чуваркућа
• царска круна
• месечница

Због разноликости и богатства фауне, национални парк је јединствен. Постоји 267 врста кичмењака, од којих су највећи број птица 174 врсте, 49 врста сисара, 26 врста риба, 11 водоземаца, 7 гмизаваца. Од којих су неке:

• велики тетреб
• љештарка
• црна жуна
• степска ласица
• пољска јаребица
• степски мрмот
• препелица
• обични јелен
• лос
• обични рис
• срна
• дивља свиња
• дабар
• видра
• визон
• бизамски пацов

Фауна националног парка обухвата 87 врста ретких животиња. Од којих су неке:

• мнемозина
• дугоноса кечига
• црни орао
• орао кликташ
• сури орао
• змијар
• црна рода
• велики сврашак
• европски бизон
• Nyctalus lasiopterus

На територији парка живи 208 бизона, који су наведени у Црвеној књизи, а такође је у току и рад на обнављање популације сибирске воденкртице — старе ендемске врсте у Русији.

Према зимској регистрацији у јануару 2012. год. на територији парка је живело 173 (укључујући двадесетак младих рођених у 2011. год.).

Орловско полесје је крај легенди. Једна од њих говори о руском заштитнику Илији Муромецу како је у Орловским шумама убио Славуја-разбојника, који је могао да убија путнике својим моћним звиждуком.

У орловском полесју је смештена радња збирке приповедака Ловчеви записи, Ивана Тургењева.