| Цркве и манастири краља Милутина
|
| који су подигнути на простору краљевине Србије
|
| по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских”
|
| Назив |
Народни назив |
Време настанка |
Положај и данашње стање
|
Црква Успења Пресвете Богородице
(Седиште Призренске епископије) |
Богородица Љевишка |
(1307—1309) |
Обновљена 1950—1953, спаљена у мартовском насиљу 2004.
|
Црква Успења Пресвете Богородице
(седиште Грачаничке епископије) |
Грачаница |
(1321) |
Југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана.
|
Црква Богородице Тројеручице
(седиште скопског епископа) |
|
|
Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града.
|
| Црква Светог Георгија на реци Серави |
|
(1283) |
Недалеко од Скопља, на реци Серави. Основао га је византијски цар Роман III Аргир (1028—1034), порушиле су га Османлије и на његовом месту је подигнута Султан-Муратова џамија.
|
| Црква Светог Константина у Скопљу |
|
|
Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње.
|
| Црква Светог Георгија Нагоричскога |
Старо Нагоричино |
(1313—1318) |
Североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман IV Диоген (1068—1071)
|
Црква Светих праведника Јоакима и Ане
у дому Пресвете Богородице |
Краљева црква у Студеници |
(1314
1313—1314) |
Мања црква у склопу манастира Студенице код Рашке. Постоји и данас.
|
Црква Светог мученика Христова Георгија
у Дабру у месту званом Ораховица |
Ораховица/Мажић |
|
Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама све до 1999. године када је археолошки истражен и обновљен.
|
| Црква Светог мученика Христова Никите |
Бањани |
(између 1307. и 1316.,
1307—1310,
пре 1307.[1]
пре 1309. ) |
15 km северно од Скопља, између Бањана и Чучера(у атару села Горњана на Скопској Црној Гори)
|
| Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана |
Бањска |
(1312—1314,
1313—1315) |
Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су га Османлије порушиле и претвориле у џамију.
|
| подигнути на простору краљевине Србије
|
| које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских”
|
| Назив |
Народни назив |
Време настанка |
Положај и данашње стање
|
| Црква Свете Богородице Одигитрије |
|
(1314—1315) |
Заправо је подигао Милутинов казнац Драгослав у Мушутишту код Призрена.
|
| Црква Светог Петра |
|
(1320) |
Обновљена задужбина кнеза Мирослава (XII век) у Бијелом Пољу која и данас постоји.
|
| Манастир Светог Николе |
|
|
У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353. године у повељи.
|
| Самостан Светог Срђа |
|
(1293 по Јиречеку) |
На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом.
|
| Црква Светог Јована у Свачу |
|
(1300[2]) |
У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња.
|
| која му приписују народна предања и родослови
|
| Назив |
Народни назив |
Време настанка |
Положај и данашње стање
|
| Манастир Светог Стефана |
|
|
Помиње се у родословима у или недалеко од Призрена
|
| Манастир Успења Пресвете Богородице |
(Тврдош) |
|
На реци Требишњици код Требиња, а повезује га са Милутином народно предање.
|
| Манастир Витовница |
|
|
Налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању.
|
| Црква Свете тројице |
|
|
Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори.
|
| Манастир Вратна |
|
|
Недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању,свети Никодим за Стефана (Милутина[3]).
|
| Манастирица |
|
|
Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму.
|
| Поред ових наведених,Василије Марковић помиње још неке богомоље које се појављују у изворима из Милутиновог доба, али је за њих немогуће утврдити, како ближу локацију, тако и ко су им били ктитори.
|
| који су подигнути ван простора краљевине Србије
|
| по наводима Данила II у „Житијима краљева и архиепископа српских”
|
| Назив |
Народни назив |
Време настанка |
Положај и данашње стање
|
| Манастирска црква у Хиландару |
|
(започето 1293.
или 1303[1]) |
Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века.
|
| Црква Вазнесења Христова |
|
|
Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена.
|
| Црква у Продрому |
|
|
Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече (tes Petras).
|
| Црква Светог архијереја Христовог Николе |
|
|
Налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч.
|
| Црква Светог мученика Христовог Георгија |
|
|
Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј agios Ierios .
|
| Црква Пресвете Богородице у Трескавцу |
(Тресковац) |
|
У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век.
|
| Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају |
|
|
У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 km јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века.
|
| Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду.
|
| подигнути ван простора краљевине Србије
|
| које не наводи Данило II у „Житијима краљева и архиепископа српских”
|
| Назив |
Народни назив |
Време настанка |
Положај и данашње стање
|
| Манастир Светих архангела |
|
|
Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму.
|
| Цркву Свете тројице |
|
|
Налазила се у Солуну.
|
| Цркву Светог Стефана |
|
|
Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају.
|
| Поред тога, он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону.
|
