Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту
Црква Богородице Одигитрије у Мушутишту је била подигнута 1315. године, у српско-византијском стилу, као задужбина великог казнаца Јована Драгослава и представљала је једну од првих задужбина српске властеле у средњем веку[1]. Положај и изгледНалазила се недалеко од Призрена, на узвишењу изнад села Мушутишта, удаљеног десетак километара југоисточно од општинског средишта Суве Реке. Црква је имала основу уписаног крста са куполом, а очувани фрагменти живописа су спадали међу најбоље примере српског фрескосликарства насталог под утицајем ренесансе Палеолога, током владавине краља Милутина (1282—1321)[1]. Заштита и тренутно стањеКонзерваторски радови на цркви нису обављани, а од 1990. године се налазила под заштитом Републике Србије као споменик културе од изузетног значаја[1][2]. После окончања НАТО агресије на СРЈ, повлачења југословенских снага безбедности и доласка немачких снага КФОРа у тај део јужне српске покрајине, цркву Богородице Одигитрије су, током јуна 1999. године, дигли у ваздух и сравнили са земљом албански екстремисти[3]. АрхитектураЦрква Богородице Одигтрије је била подигнута у Вардарском стилу, насталом по узору на византијску архитектуру. Имала је основу уписаног крста над којом се уздизала осмострана купола, која је почивала на четири, слободно постављена, стуба[1][4]. Њена спољашњост је, по византијском моделу, украшена наизменичном употребом жућкастог камена и црвенкасте опеке, у наизменичним редовима камена и опеке постављеним у два до три реда, док је апсида декорисана и косо ређаним опекама. док је полукружна апсида сложеније декорисана употребом опеке и малтера[1]. Проскомидију и ђаконикон образују две полукружне нише које нису изражене споља.[5][6] Структура је на фасадама обележена плитким пиластрима у осовинама поткуполних стубаца спојених луковима.[7] На западној страни цркве се изнад улаза налазио дугачки уклесани ктиторски натпис, који се убрајао међу најстарије и најлепше српске епиграфе[3] и гласио је:
ЖивописПодаци о живописању цркве нису сачувани, али се сматра да су радови на њему окончани најкасније до 1320. године[1]. Првобитни живопис у цркви је био очуван на само неколико места, али се убрајао међу најбоља дела српског сликарства Милутиновог доба. У олтарском делу цркве су биле сачуване фреске четири архијереја, од којих је један био свети Наум Охридски, а овај његов портрет је спадао међу најстарије очуване[1]. Део живописа је био сачуван и у северозападном делу наоса, а поред анђела и светитељки, укључивао је и приказ светог Пантелејмона, као и свете ратнике Теодоре, Тирона и Стратилата. Поред фресака, у цркви Богородице Одигитрије чувале су се и две иконе, Христа и Богородице, из 1603. године. Прошлост Цркву Богородице Одигитрије је, према ктиторском натпису који се налазио изнад улаза у цркву, подигао 1315. године велики казнац Јован Драгослав са супругом Јеленом, сином Станишом и ћерком Аном. Мушутиште у начелу води порекло од Свете Никите у Чучеру, задужбине краља Милутина, као и црква и Свети Арханђео Михаило у Штипу, лесновски храм Арханђела Михаила, црква Светог Николе у Љуботену и храм Ваведења у Кучевишту. Може се претпоставити да је ктитор Мушутишта знао за цркву Свете Никите, пошто је по дужности требало да буде добро упућен у трошкове њене изградње и осликавања.[8] Село Мушутиште, са црквама Богородице Одигитрије и Свете Тројице, је цар Душан Силни (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) укључио 1348. године у властелинство своје задужбине, манастира Светих Архангела, у кањону Бистрице код Призрена. У другој половини 19. века црква је обновљена, а током 20. века на њој нису обављани конзерваторски радови. РушењеПосле повлачења југословенских снага безбедности, исељавања локалних Срба и доласка немачких снага КФОРа, црква Богородице Одигитрије је опљачкана и оскрнављена од стране локалних Албанаца[3]. Свештеникова кућа и парохијски дом су опљачкани и запаљени[3], сама црква је дигнута у ваздух[3] и спаљена[9], а запаљени су и стари борови који су се налазили у црквеном дворишту[9]. Остао је сачуван само звоник, иако је било више покушаја његовог рушења.[10] Види још
Референце
Спољашње везе
42° 17′ 26″ N 20° 53′ 38″ E / 42.29056° С; 20.89389° И
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
