Зачепљење носа
Зачепљење носа или носна опструкција је блокада у носној шупљини, која се манифестује као осећај недовољног протока ваздуха кроз нос.[1] Зачепљење носа може бити кардинални симптом многих уобичајених болести као што су алергијски и инфективни ринитис, синузитис, крива носна преграда, аденоидна хипертрофија, ринолити, тумори полипи трауме носа итд. Релевантна анатомијаНос се може анатомски поделити на спољашњи нос, који је изграђен од коштаног хрскавичавог ткива и носне шупљине. Спољашња анатомија носа се најбоље може посматрати по структуралним трећинама: Горња трећина — грађена је од кости носне шупљине и кости горњег дела чељусне кости (горњи наставак чеоне кости) које формирају великих коштана отвор носа (lat. aperatura piriformis). Средња трећина — примарно је грађен од хрскавице и масног ткива Доња трећина носа — грађена је од мекше хрскавица и масног ткива. У овој трећини носнице су окружене прстенастим хрскавичним ткивом у облику слова „С” која се назива завијена или аларна хрскавица. Аларна хрскавица служи као потпора завршетку носа и зато има посебан значај за естетику носа.[2] Са функционалног становишта, доња и средња трећина носа играју улогу носне валвуле, коју граде руб триангуларне хрскавице и одговарајући део септума. Спољна носна валвула је бочно дефинисана носним крилцем а медијално септумом, док је унутрашња валвула дефинисана спојем горње латералне хрскавице за септум, који формира угао од око 15°.[3] Грађа унутар носне валвуле омогућава да се медијалном или латералном деформацијом понаша као вентил који регулише проток ваздуха кроз носну шупљину. У складу са положајем унутрашње валвуле, највећа брзина струјања ваздуха јавља се управо између доњег и средњег носног ходника. ![]() Општа разматрањаНос, као неопходан део тела у процесу дисања, изузетно је важан за живот човека. Правилан рад носа и носне шупљине предуслов је за нормалан процес дисања, па самим тим и друге процесе неопходне за здраво функционисање организма.[4] Током процеса дисања, било удисаја или издисаја, нос и носне шупљине директно утичу на облик струјања ваздуха који се формира дисањем, и зато облик струјања ваздуха зависи од геометрије носа која се разликује од особе до особе, као и од функционалног и органског стања носних шупљина. Тешко дисање кроз зачепљену једну или обе носницнице изазвана разлитим аномалијама, узрокује честе запаљењске процесе у синусима и поремећај у раду Еустахијеве тубе, што може довести до упале уха и инфекције горњег и доњег респираторног тракта. Зато не изненађује што тегобе изазване зачепљењем носа, попут ринитиса, синузитиса, катара Еустахијеве тубе и друге, спадају међу најчешћи разлог за посете болесника клиничарима примарне здравене заштите, оториноларинголозима и алерголозима. Иако неки клиничари сматрају зачепљење носа као бенигну појаву, јер код већине зачепљења носа опструкција је изазвана због комплексне анатомије носа и параназалних синуса и нарушене физиологије нормалног протока ваздуха кроз функционално измењен нос. Међутим зачепљење носа може бити и клинички знак тежих патолошких промена, које нарушавајући дисање озбиљно угрожавају и рад осталих ткива и органа који су у сталној хипоксији, због смањеног дотока кисеоника.[5] Фактори ризика![]() Фактори ризика за зачепљење носа директно су повезани са етиологијом болести која до њега доводи. Неки од уобичајених фактора ризика за зачепљење носа су:
Зачепљење носа обично прати и многе друге коморбидне болести укључујући астму и друге аутоимуне болести, опструктивну апнеју у сну итд.[11] ПатогенезаПатогенеза зачепљење носа може бити повезана са абнормалностима које се јављају у склопуи било које анатомске структуре и функције у носу. Зачепљење носа се генерално може поделити на мукозне и структурне узроке. Носна слузница је сложено ткиво које је подложно локалним и системским оштећењима што доводи до њене упале и отока праћене опструкцијом носни канала.
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia