Зекат

Овај чланак је део серије о исламу
Ислам
Имански шарти Једност Бога (у исламу) Пророци Свете књиге Анђели Предодређење Судњи дан Кијамет
Пракса Шехадет Молитва Пост Милостиња Ходочашће
Књиге Куран Тефсир Суна Хадис Сира Шеријат Фикх Калем Теологија
Историја ислама Мухамед Ехлул-Бејт Асхаби Праведни калифи Имамат Калифат Ширење ислама
Правци Сунизам Шиизам Суфизам Ахмедизам Ибадизам Куранизам Мезхеб
Култура и друштво Исламистика Животиње Уметност Календар Демографија Празници Џамије Филозофија Политика Проповиједи Наука
Сродни чланци Критика Ислам и друге религије Исламизам Исламофобија Екстремизам Појмови Жене у Исламу
п р у

Зекат (милосрђе, милостиња, милодар) је једна од пет основних дужности ислама. Куран од почетка наглашава чин добротворности као једну од главних врлина правног верника. И сам израз зекат значи врлину „дар који се даје“ и који је побожан.

Зекат је верска установа под којом се подразумева милостиња прикупљена и раздељена једино муслиманима. У почетку прописана као добровољни чин љубави и сматрана скоро исто што и побожност, зекат се развила у обавезно опорезивање имовине, укључујући новац, стоку, жито, воће и робу. Њен тачан износ је варирао и одређивао се у сваком појединачном случају верским законом фикх, али је обично у просеку износио 2,5%. За младу исламску државу зекат су скупљали регуларни службеници и њим се руководило из централне благајне да би се помогло сиромашним у заједници, подизале џамије и подмиривали владини трошкови. Касније распадањем чисто исламске државе, зекат је био остављен савести муслимана.