Златиборска говеђа пршута
Златиборска говеђа пршута је типичан производ за шире подручје Златиборског округа који се производи у златиборским селима, и Сјеници и Новој Вароши (у Сјеници под називом пештерска или сјеничка пршута, ужичка или само говеђа пршута), са практично идентичном технологијом прераде и начином узгоја животиња.[1] Од 28. фебруара 2014. године, званично је заштићена златиборска говеђа пршута као бренд Србије са ознаком географског порекла у Заводу за заштиту интелектуалне својине Републике Србије.[а] Историја и положај региона у коме се производи![]() Историја производње златиборске говеђе пршуте у нетакнутој природи златиборског села Мачкат, датира још из давне 1885. године, када су преци породице Стојановић, међу првима у Мачкату, отпочели традицију усољавања, сушења и димљења меса (као природног и веома укусног конзерванса). Они су вековно наслеђе златиборског краја, у коме су услови живота креирали потребу за јаком и укусном храном, развијали вештину прављења говеђе пршуте и других сушених и димљених специјалитета од меса, и тако кроз шест генерација Златибор и Мачкат учинила чувеним широм Србије и региона.[2] Миломир Стојановић се 1992. године ослонио на сопствену предузимљивост, традицију предака и уз ентузијазам својих наследника основао компанију „Златиборац”, која ће тајну традиције из Мачката поделити са великим бројем љубитеља деликатеса широм света.[2] Порекло производа је цело планинско подручје Златибора од око хиљаду квадратних километара, које обухвата три општине: Ужице, Чајетину и Нову Варош. Ове општине су од увек своју економију ослањале на сточарство и прераду меса и млека, укључујући и традиционалну говеђу пршуту. Тренутно производни центар ужичке говеђе пршуте је село Мачкат, у коме ради 80% професионалних породичних и индустријских погона од 39 регистрованих произвођача пршута у општини Чајетина, који годишње произведу око 6 тона говеђе пршуте (од укупно 12 тона свих сухомеснатих производа).[3] Златиборску таласасту висораван, просечна надморска висина је око 1.000 метара, коју пресецају бројне реке, потоци и водотоци, припада Динарским планинама. Највећи врхови се налазе на јужном делу Златибора, док се идући ка северу надморска висина висоравни све више смањује. Ако се овој надморској висини дода и јединствена и јако повољна ружа златиборског ветра, и влажност ваздуха, то све утиче на укус и квалитет меса грла гајених на овом подручју, од којих се касније производи говеђа пршута.[4] ТехнологијаЗлатиборска говеђа пршута је сухомеснати производ лепог изгледа, пријатног укуса и мириса, настао на традицоналмом мајсторству високог квалтета ручне израде. Мајсторство у припремању пршуте се чува и преноси генерацијама. СировинаПршута се израђује од мускулатуре компактног говеђег меса I категорије од трупа (ноге, леђа, бифтек), добро ухрањених (радних) говеда старих 3-5 година, што месу даје снажну арому. Исечени комади меса, припремљени за сушење морају бити са уредним ивицама и чистом и сувом површином. Процес производњеПроцес производње који траје око четири недеље, у складу је са традицијом и спроводи се у неколико фаза:
Својства производаЗлатиборска говеђа пршута је производ компактног умерено чврсте конзистенције и облика, и по површине има стабилну тамноцрвену боју. На пресеку, мишићно ткиво је црвене боје и правилно је мраморирано малим групицам масног ткива. Поседује веома пријатну и посебну арому и укус карактеристичан за сољено, сушену и димљено говеђе месо Чува се на температури од +2 °C до +10 °C, на чистом и сувом месту, у оригиналним паковањима, на палетама, заштићени од светлости и влаге.
Види јошНапомене
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia