Нова Варош

Нова Варош
Нова Варош
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Нова Варош
Становништво
— 2022.	7.542
Географске карактеристике
Координате	43° 27′ 37″ С; 19° 48′ 55″ И / 43.46026° С; 19.81539° И / 43.46026; 19.81539
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	1.111 m
Нова Варош Нова Варош на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31320
Позивни број	033
Регистарска ознака	NV

Нова Варош је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу. Према попису из 2022. било је 7.542 становника.

Смештена је на средини магистралног пута Београд—Бар, на надморској висини од 1.000 м. Над њом се издиже планина Златар, дуга 22 км и широка 12 км, са највишим врхом од 1.627 м. Сама нововарошка општина обухвата површину од 584 км² у којој живи преко 16.000 становника.

Код насеља Кокин Брод, 11 километара северно од Нове Вароши ка Чајетини, подигнута је насипна брана (хидроцентрала) и тако је у долини Увца створено Златарско језеро (или језеро Кокин Брод), дугачко 30 километара, са акумулацијом од преко 400 милиона кубних метара воде.

Струју увачког електро-система назван „Лимске хидроелектране“ производе хидроцентрале „Увац“, „Кокин Брод“, „Бистрица“ и „Потпећ“, тако да произведу годишње око 800 милиона киловат-часова електричне енергије. У општини послује око 100 предузећа и 450 радњи, а запослено је 5.500 становника.

Пољопривреду карактерише развијено сточарство, производња млечних производа, од којих је најпознатији чувени златарски сир. Значајни пољопривредни потенцијали постоје у развоју воћарства, пчеларства и откупу и преради шумских плодова. Пољопривредну површину чини 57,10% укупне површине општине, а шумском земљишту припада 33,85%.

За развој туризма у Новој Вароши и њеној околини постоје добри предуслови, који се огледају у лепотама и другим природним вредностима планине Златар и акумулационих језера.

Једна од изузетних природних реткости је белоглави суп, чије је станиште у кањону реке Увац.

Културно-историјске споменике представљају: цркве - брвнаре по селима, зграда старе школе у Радоињи, црква и џамија у Новој Вароши и други белези и знамења. Они сведоче о животу људи овог краја кроз векове и о присуству Келта, Римљана, Словена и других народа на овим просторима.

Овде се налази ОШ „Живко Љујић” Нова Варош. Постоји Завичајни музеј у Новој Вароши отворен 2012. године.^[1]

Нова Варош је настала у средином 16. века. Везује се за име Скендер-паше Ђеновљанина. Кад је Скендер-паша, путујући из Босне за Цариград (1530), застао са пратњом на заравни у подножју планине Златар и одушевљен лепотама овог шумовитог предела и опојним мирисом боровине, наредио је при поласку да се ту подигне касаба. Убрзо је никло насеља на месту данашње Нове Вароши. Названо је Скендер-пашина Паланка. Кад је нарасло до близу 2.000 кућа, „букну пожар и спржи палаку до темеља“ (Евлија Челебија). Већина становника је остала ту и подигла нову касабу коју назваше Јени Касаба, што на српском значи Нова Варош.

Све живља трговина стоком и њеним производима, учинила је да се варош, на раскрсници важних путева, брзо развијала. Административно, од 1776, била је у саставу новопазарског санџака. Средином 19. века Нова Варош, према записима руског конзула и путописца Александра Гиљфердинга, имала је око 300 кућа и око 1.200 становника, „што је била реалнија процена од оне коју је изнео Елвија Челебија, који је иначе склон претеривању, навео да у Новој Вароши има чак. 2.000 кућа“.^[2]

Почетком 19. века (1809), град су од Турака ослободили Карађорђеви устаници. али су га истовремено грешком и запалили. Одласком Карађорђевих устаника, Нову Варош је, бежећи од турске одмазде, напустио велики број српског живља, иселивши се у Србију.

После више окршаја у Првом и Другом српском, а затим и у Невесињском устанку 1875. године (велика борба у суседном селу Радоињи), народ овог краја ослободио се турског ропства победом у Првом балканском рату 1912. године. Нова Варош је тада имала 450 кућа и 2.909 становника.

У времену од 1865. до 1902. године, Нова Варош је припадала Новопазарском санџаку, а потом је од 1902. до 1912. године била у саставу посебног Сјеничког санџака. На почетку Првог балканског рата у јесен 1912. године, Нову Варош је ослободила војска Краљевине Србије.^[3]

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

И у Првом светском рату нововарошки крај дао је велики допринос победи против централних сила Аустроугарске и Немачке, а на Солунском фронту и против Бугарске. Њихов земљак, прослављени војвода Петар Бојовић, родом из села Мишевићи испод планине Златар, командовао је српском Првом армијом.

Соколско друштво је основано 1924. као прво у бившем Новопазарском Санџаку, соколски дом је грађен 1930-тих.^[4]

Нова Варош није остала по страни и у Народноослободилачком рату 1941—1945. Народ овог краја сврстао се у великом броју у јединице народноослободилачке војске, у Златиборску чету односно Трећу пролетерску санџачку ударну бригаду, а сама Нова Варош је више од 70 пута била час окупирана, а час поново ослобађана. Коначно је ослобођена 4. децембра 1944.

У насељу Нова Варош живи 7252 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,7 година (39,9 код мушкараца и 41,6 код жена).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последња два пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[5] Година Становника 1948. 1.781 1953. 2.179 1961. 3.200 1971. 5.718 1981. 8.565 1991. 10.424 10.405 2002. 10.335 10.462 2011. 8.795

• Патријарх српски Гаврило I (Штитково, * 1595 — † 1659)
• Неки Рашковићи (18 - 19. в.)
• Симо Јаковић, капетан моравички (* 1800 — † 1862)
• Јефрем Бојовић, жички епископ (Мишевићи, * 1851 — † 1933)
• Петар Бојовић, војвода (Мишевићи, * 1858 — † 1945)
• Милорад Вујичић, правник, министар (Радоиња, * 1869 — † 1936)
• Јован Томић, историчар (* 1869 — † 1932)
• Јевстатије Караматијевић, свештеник, политичар (* 1881 — † 1948)
• Растко Пурић, социјални радник, песник (* 1903 — † 1981)
• Воја Лековић, народни херој (Радоиња, * 1912 — † 1997)
• Пиво Караматијевић, писац и сликар (* 1912 — † 1963)
• Гојко Друловић, професор, народни херој (Вранеша, 1912 — † 1943)
• Чедомир Друловић, народни херој (Вранеша, * 1912 — † 1992)
• Слободан Никачевић, народни херој (Бистрица, * 1912 — † 1943)
• Халил Хаџимуртезић, народни херој (* 1915 — † 2007)
• Родољуб Стевовић, народни херој (* 1917 — † 1943)
• Момир Пуцаревић, народни херој (Дрмановићи, * 1918 — † 1942)
• Зећир Мусић, народни херој (* 1919 — † 1987)
• Милојко Друловић, новинар, амбасадор (* 1923 — † 1989)
• Живко Љујић, народни херој (* 1923 — † 1942)
• Александар Миловић, сценограф (* 1923 — † 2001)
• Растко Тадић, глумац (* 1933 — † 1994)
• Стеван Бјелић, генерал полиције и начелник београдске полиције (*1960)**Гордана Боранијашевић,песникиња(*1960)
• Љубинко Друловић, фудбалер и фудбалски тренер (* 1968)
• Милан Топаловић Топалко, певач (Трудово, * 1976)
• Немања Недовић, кошаркаш (* 1991)
• Бојана Лечић, Мис Србије (* 1991)
• Никола Боранијашевић, фудбалер (* 1992)
• Дино Долмагић, фудбалер (* 1994)
• Иван Шапоњић, фудбалер (* 1997)
• Душан Миловић, инжењер грађевинарства (Нова Варош 1925 - 2018)

• 
  Штиково
• 
  Дом културе „Јован Томић“
• 
  Центар Нове Вароши
• 
  Центар Нове Вароши
• 
  Храм Свете Тројице
• 
  Скендер-пашина џамија
• 
  Златарско језеро

• Општина Нова Варош
• Златиборски округ
• ФК Златар Нова Варош
• Туристичко спортски центар „Златар” Нова Варош
• Златарфест
• Битка за Нову Варош 1941.
• КК Златар Нова Варош
• РК Златар Нова Варош
• КМФ Златар 33 Нова Варош

• Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. стр. 189. 
• Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга. 1983. 
• Петровић, Милић Ф. (1995). Документи о Рашкој области: 1900-1912. Београд: Архив Србије. 
• Петровић, Милић Ф. (1997). Документа о Рашкој области: 1890-1899. Београд: Историјски музеј Србије. 
• Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. 
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912-1915). Београд: Филозофски факултет. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 

• Званични веб-сајт
• Туристичка организација Златар