Зочиште
Зочиште (алб. Zoçishtë) насељено је место у Србији, у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 659 становника.[а] Назив је добило по чудотворном лековитом извору за који се сматрало да је „лечилиште за очи“ — зочиште. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зочиште површине 521 ha. ГеографијаСело се налази у долини између два брежуљка, југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 7 километара. Источно се уздиже брдо Цер, а са западне, северне и јужне стране простиру се питоми брежуљци засејани виновом лозом или житарицама. Тако је Зочиште са свих страна окружено брежуљцима. Више села, према истоку, пролази макадамски пут, који повезује Ораховац са Сувом Реком.[1] На улазу у село, на страни брежуљка, налази се гробље, а поред њега црква Светих Врачева. Црква се састоји из два дела. Припрата је нешто шира и дужа од другог дела и нема фресака. Из ње се улази у цркву, чији су зидови испуњени фрескама. У подножју брежуљка, ниже цркве, извире врело. Из њега извире поточић, који протиче кроз село и дели га на два неједнака дела. Недалеко од врела, на десној страни поточића, налази се основна школа која датира од 1874. године.[2] Историја Село се први пут помиње 1327. године, у повељи српског краља Стефана Дечанског манастиру Хиландару на Светој гори. У истој даровници поменута је и зочишка црква Светих врача Кузмана и Дамјана, која је, по народном предању, „триста година старија од Дечана". Њене фреске стилски одговарају периоду 13. века, а сачувана је и веома вредна збирка икона, књига и свештених сасуда. Иконостас и посебно лепо израђене царске двери одговарају сликарству 17. века. У Зочишту се још налазе остаци цркве Ваведења Свете Пречисте и цркве Светог Јована. Ту је постојала српска народна школа између 1873—1894. године.[3] Српско становништво Зочишта и манастир Светих Врача, септембра 1999. године, доживели су страшан погром албанских терориста — манастирски комплекс и црква су разорени експлозивом, уништено је православно гробље и српске куће. Свете мошти Козме и Дамјана су тада пренете у манастир Сопоћани. Данас је манастир обновљен, црква саграђена од старог камена тако да изгледа исто као некад. Занимљиво је да је у рушевинама у којима су страдале фреске, иконе и црквене сасуде, пронађена чудотворна икона Светих врача преполовљена на два дела, на једном се налазио Козма, на другом Дамјан. Икона је рестаурирана и данас је опет у цркви. ДемографијаПрема попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након напада на Ораховац 1998. године Срби напуштају Зочиште.
Број становника на пописима:
Порекло становништваУ Зочишту су 1979. године живели Срби и Албанци, од чега је 49 српских кућа. Преци 10 домова доселили су се из Дробњака око 1850. године, шест кућа се доселило из Колашина, пет кућа се доселило почетком 19. века из суседног села Затрића, одакле су избегли због исламизације, три куће су се доселиле из Ибарског Колашина средином 19. века, из околине Охрида доселиле су се две куће око 1830. године, једна кућа из Пирана код Призрена крајем 19. века, једна из Ораховца почетком 20. века, једна из суседног Ретимља, једна из Штрпца 1934. године и две из Добрића код Ђаковице 1965. године. Српски родови:
Види јошНапомене
Референце
Литература
Спољашње везе |
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
