Оптеруша

Оптеруша
Оптеруша;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Призренски
Општина	Ораховац
Становништво
— 2011.	1.911
Географске карактеристике
Координате	42° 22′ 18″ С; 20° 42′ 56″ И / 42.37167° С; 20.71556° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
	Оптеруша Оптеруша на карти Србије

Оптеруша (алб. Opterushë) насељено је место у Србији, у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.911 становника.^[а]

Овде се налази црква Светог Ђорђа.

Географија

Насеље је збијеног типа, и делом лежи у долини, а делом у страни брежуљка југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 8 километара. Северно од села се уздиже брдо Милановац, а источно и западно пружају се питоми брежуљци. Јужно од села се простире долина према суседном селу Ретимљу. Подножјем брда Милановца води пут од Ораховца према Сувој Реци и повезује Оптерушу са тим градовима и суседним селима Зочиштем и Великом Хочом.

Историја

На једном узвишењу, на периферији села према северу, налази се гробље. У њему се налази неколико камених плоча у које су урезани крстови. У гробљу су зидине цркве Светог Ђорђа. Јужно од села, на једном узвишењу, била је црква Светог Спаса, о којој мештани не знају ни када је подигнута ни када је срушена. На њеним рушевинама је 1925. подигнута нова, која је покривена црепом и омалтерисана, па нема фресака. У селу се налази и црква Светог Николе, обновљена 1934. године.

У Оптеруши је 1979. године радила четвороразредна основна школа, истурено одељење матичне школе из Зочишта. У њој се изводила настава на српском и албанском језику, али миграција српског становништва је довела до смањења српских ученика.^[1]

Становништво

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након напада на Ораховац 1998. године Срби напуштају Оптерушу.

Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године

Етнички састав према попису из 1961.^[2]‍

Албанци	809	73,4%
Срби	264	24,1%
Роми	24	2,2%
Укупно: 1.097

Етнички састав према попису из 1981.^[3]‍

Албанци	1.655	89,9%
Срби	173	9,4%
Роми	12	0,6%
Укупно: 1.841

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Албанци	1.905	99,7%
Ашкалије	6	0,3%
Укупно: 1.911

Број становника на пописима:

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	912
1953.	1.011
1961.	1.097
1971.	1.345
1981.	1.841
1991.	2.177

Порекло становништва

У Оптеруши је 1979. године било око 180 кућа, од којих су 27 српске, 4 циганске, а остало албанске. Четрнаест српских кућа се доселило из суседних села, осам некада давно из Пагаруше, четири некада давно из Братотина и две из Велике Хоче 1917. године. Преци седам кућа су се доселили из Дебра после Велике сеобе Срба.

Српски родови:

Банзић, седам кућа. Преци су им се доселили из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Славе Митровдан, мала слава Свети Јован.^[6]
Божанић, осам кућа. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Пагаруше. Тамо су се презивали Јовановић, па су дошавши у Оптерушу узели ново презиме. Славе Ђурђиц, мала слава Ђурђевдан.
Бурзић, шест кућа. Не чувају предање о пореклу. Славе Аранђеловдан, мала слава Свети Аранђео.
Васић, четири куће. Доселили су се некада давно из Братотина. Славе Никољдан, мала слава Свети Никола летњи.
Симић, две куће. Доселили су се из Велике Хоче 1917. године. Славе Никољдан, мала слава Госпођиндан.^[7]

Види још

Напомене

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.