Израелске одбрамбене снаге
Израелске одбрамбене снаге (хебрејски: צה"ל — Цахал или צבא ההגנה לישראל — Ц'ва Ха-Хагана Ле-Исраел — „Снага за одбрану Израела”), у Израелу познате и под акронимом Дзахал, назив је за израелску армију која се састоји од израелске копнене војске, израелског ратног ваздухопловства и израелске ратне морнарице. Време оснивања израелске војске поклапа се с временом оснивања државе, годином 1948, а претечу данашњих одбрамбених снага ваља тражити у паравојним јединицама познатим под називом Хагана, посебно у оперативној грани Палмах. Израелске одбрамбене снаге разликују се од оружаних снага осталих држава на више начина. Од свог настанка, ИОС су биле посебно осмишљене да одговарају јединственој безбедносној ситуацији у Израелу. ИОС су једна од најистакнутијих институција у израелском друштву, утичући на економију, културу и политичку сцену Израела. ИсторијаКорени ИОС налазе се у јеврејским паравојним организацијама насталим на територији Палестине за време Друге Алије (1904—1914). Прва таква организација била је Бар-Гиора, настала у септембру 1907. године. Током Првог светског рата, претеча Хагане/ИОС била је Јеврејска легија у саставу британске војске. Након арапских побуна против Јевреја у априлу 1920. године, настала је Хагана. Израелске одбрамбене снаге настале су након оснивања државе Израел, наредбом премијера Давида Бен-Гуриона, 26. маја 1948, којом се укидају све остале јеврејске оружане снаге и оснивају Израелске одбрамбене снаге. Нова армија се организовала током Арапско-израелског рата 1948. године у којем је новонастала држава Израел однела своју прву победу. По завршетку рата из 1948. године, ИОС су се пребациле на конфликт ниског интензитета против палестинских герилаца. У Суецком рату, 1956. године, Израелска војска се доказала заузимајући Синајско полуострво, које је касније враћено Египту. 1967. године, у Шестодневном рату, Израел је од суседних арапских држава освојио Синајско полуострво, Појас Газе, Западну Обалу (укључујући Источни Јерусалим) и Голанску висораван, мењајући односе снага у регији, као и улогу ИОС. У предстојећим годинама, све до Јомкипурског рата, ИОС су водиле Рат исцрпљивања против Египта на Синају и погранични рат против Палестинске ослободилачке организације у Јордану. Јомкипурски рат у потпуности је променио процедуре и прилаз ратовању Израелских одбрамбених снага. Дошло је до промена у организацији и више је времена посвећено обуци за конвенционално ратовање. У предстојећим годинама, улога војске поново се пребацила на конфликте ниског интензитета, уличне борбе и против-тероризам. ИОС биле су умешане у Либански грађански рат, где су покренуле Операцију Литани, у којој су истерале палестинске герилце из Либана. Од тада, главни фокус израелске војске су палестински милитанти, посебно током Прве и Друге Интифаде, Операције одбрамбени зид и Операције Ливено олово. Хезболах је такође растућа претња Израелу. Против Хезболаха, Израел је водио рат 2006. године. Ратови у којима су учествовале Израелске одбрамбене снаге
БуџетТоком 50-их и 60-их година прошлог века, Израел је просечно трошио 9% БДП-а на војску. Војни буџет значајно је порастао након Шестодневног рата и Јомкипурског рата. На свом врхунцу, 80-их, војни буџет износио је 24% израелског БДП-а, али након потписивања мировних споразума са Јорданом и Египтом пао је на 9%. 2008. године, Израел је на војску потрошио 16,2 милијарде долара (2.300 долара по становнику). 30. септембра 2009. министар одбране Ехуд Барак, министар финансија Јувал Стајниц и премијер Бенјамин Нетанјаху одобрили су додатних 1,5 милијарди израелских Шекела за војни буџет, због проблема са Ираном. Наоружање  ТехнологијаИОС поседују врхунско оружје и компјутерске системе. Део опреме долази из САД (јуришна пушка М4А1, СР-25 7,62 мм полу-аутоматски снајпер, ловачки авиони F-15 Игл и F-16 фајтинг фалкон, хеликоптери AH-64 Апач и AH-1 Кобра). Већина опреме је модификована за потребе израелске војске. Израел има развијену домаћу војну индустрију, која је произвела оружје и возила међу којима су: главни борбени тенк Меркава, ловачки авион Кфир, јуришне пушке ИМИ Галил и Тавор, те аутомат Узи. Израелци такође разматрају и развој властитих ратних бродова. Најважнија достигнућаИзраелска војна индустрија позната је по својем пешадијском оружју, оклопним возилима, беспилотним летелицама и ракетама. Израел је такође развио и авионе међу којима су: ловачки авион Кифр (у резерви), ИАИ Лави (отказан) те систем за рано откривање и контролу ИАИ Фалкон. Израел је једина земља на свету која има функционалан антибалистички систем на националном нивоу-систем Стрела (енгл. Arrow). Израел има способност да самостално лансира шпијунске сателите у орбиту. Ту способност поред Израела, поседују и Русија, САД, НР Кина, Јужна Кореја, Уједињено Краљевство, Француска, Италија, Немачка, Бразил, Индија и Украјина. Израелска војна индустрија развила је и сателите (Офек) и лансере (Шавит). Познато је да Израел поседује нуклеарно оружје, иако Израелци то званично нису признали.
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
_Gray.svg){kind=small}
Portal di Ensiklopedia Dunia
