Индустријска и комерцијална банка Кине
Индустријска и комерцијална банка Кине (; скр. ICBC ) мултинационална је кинеска банкарска компанија .
Основана као друштво капитала 1. јануара 1984.[ 9] ICBC је државна комерцијална банка . Уз капитал који је обезбедило Министарство финансија Кине ,[ 10] основни капитал банке 2013. године био је највећи од хиљаду глобалних банака, и стога је ово прва банка са седиштем у Кини која је остварила овај престиж у савременој историји.[ 11] [ 7] Након тога, рангирана као највећа банка на свету у 2017. и 2018. години, према укупној активи ,[ 12] (31. децембара 2020, 4,324 трилиона америчких долара[ 6] ), ICBC је била позиционирана на 1. месту листе водећих 1000 светских банака, сваке године од 2012. до 2019,[ 13] и прва (2019) на Форбсовој глобалних 2000 листи највећих светских јавних компанија.[ 14] Одбор за финансијску стабилност сматра је системски важном банком .
Историја
Предуслови од 1948–1979
Од 1948. монобанкарски систем Кине била је Народна банка Кине , која је пружала кредите и зајмове, и омогућавала пословање комерцијалном сектору. Током 1978. до 1979. године[ 15] кинеска влада је покренула банкарску реформу, са изричитом жељом да оснује централну банку која би пратила четири укупне специјализоване банке у државном власништву, једна од који је ICBC.[ 16]
1979–1985
Направљен је двостепени банкарски систем .[ 15]
1984–2005
По праву контрадикције у економском функционисању владе Кине, Народне Републике , Државног савета Кине ,[ 17] током септембра 1983. године[ 18] донета је одлука о раздвајању одређених активности владе на искључиво оперативну организацију, касније названу Индустријска и комерцијална банка Кине,[ 17] основану 1. јануара 1984.[ 9] ICBC је била тада четврта од четири специјализоване банке формиране током периода 1978–1979,[ 18] од преузимања контроле над комерцијалним активностима[ 18] („индустријски кредитни и штедни послови“[ 19] ) од Народне банке Кине како би се потоња трансформисала у новоосновану централну банку.[ 18] [ 19]
ICBC је отворила подружницу у Луксембургу , која је 2011. постала европско седиште банке.[ 20] ICBC (Европа) С.А. управља мрежом која покрива филијале у великим европским градовима, наиме Паризу , Амстердаму , Бриселу , Милану , Мадриду , Барселони , Варшави и Лисабону .[ 21]
Референце
^ „MOVES-China picks BoC boss Chen Siqing to head top bank ICBC – sources” . Reuters (на језику: енглески). 22. 4. 2019. Приступљено 24. 7. 2020 .
^ Si Qing Chen, 58 Chairman, Industrial & Commercial Bank of China Ltd. , published by the Wall Street Journal – accessed 7 February 2020
^ #1 ICBC , published by Forbes , &, Board of Directors , published by ICBC – accessed 7 February 2020
^ а б в г „Annual Report 2018” (PDF) (на језику: енглески). Industrial and Commercial Bank of China. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 6. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2019 .
^ „ICBC Annual Report 2016” (PDF) . ICBC. Архивирано (PDF) из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2017 .
^ а б Francis Garrido & Saqib Chaudhry (2019) — The world's 100 largest banks , published 5 April 2019 by S & P Global – accessed 8 February 2020
^ а б 中央汇金投资有限责任公司 – (Central Huijin Investment Co., Ltd ) & Bank Profiles , BankTrack, published November 2016, republished 2019 April 12 – accessdate 7 February 2020
^ „The World's Biggest Public Companies List – Forbes” . Forbes . Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 11. 4. 2019 .
^ а б 2016 Annual Report (PDF) (Извештај). Industrial and Commercial Bank of China. 2017. Приступљено 6. 2. 2020 .
^ Wei Lee & Steven Shuye Wang (2015) — 2 Institutional Background and Data 2.1 China's banking industry , in, (Douglas Cumming, Alessandra Guariglia, Wenxuan Hou, Edward Lee; editors) Experiences and Challenges in the Development of the Chinese Capital Market , published by Springer (2015) ISBN 1137454636 , ISBN 9781137454638 – accessed 26 February 2020
^ The Banker , „Chinese bank tops global 1,000 ranking for first time” . BBC . 1. 7. 2013. Архивирано из оригинала 1. 7. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2013 .
^ Ban.k Rankings – Top Banks in the World , published by Accuity (Reed Business Information Limited) – accessdate 9 February 2020
^ – accessed 2 February 2020 (this source was used to add part not all of the associated content)
^ „The World's Biggest Public Companies List – Forbes” . Forbes . Архивирано из оригинала 10. 4. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2016 .
^ а б D. Luo (2016) — The Development of the Chinese Financial System and Reform of Chinese Commercial Banks , p.1 – 1.1, published Springer 8 March (2016) ISBN 1137454660 , ISBN 9781137454669 The Nottingham China Policy Institute Series – accessed 26 February 2020
^ C. Meng (2009) — Multinational Banking in China: Theory and Practice , p.30 – THE LIBERALIZATION PROCESS OF CHINA'S BANKING INDUSTRY , published at Edward Elgar Publishing 1 January (2009) ISBN 184844611X , ISBN 9781848446113 , New horizons in international business – accessed 26 February 2020
^ а б – accessed 8 February 2020
^ а б в г Vários Autores, Hassanali Mehran , Bernard Laurens, Marc Quintyn, Thomas Nordman, International Monetary Fund Staff (1996) — Monetary and Exchange System Reforms in China: An Experiment in Gradualism, p.12 (loads to 10) , published by the International Monetary Fund 26 September (1996) ISBN 1557755620 , ISBN 9781557755629 , IMF Occasional Paper no. 141 – accessed 26 February 2020
^ а б 北京市人民政府批转《中国人民银行北京市分行关于银行体制改革的请示》的通知 (Саопштење) (на језику: кинески). Beijing Municipal People's Government. 31. 1. 1984. стр. 3. Приступљено 6. 2. 2020 . ) – re-access (using translation function) 26 February 2020
^ „Gateway to Europe-Business-chinadaily.com.cn” . usa.chinadaily.com.cn . Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 4. 12. 2017 .
^ „ICBC's Five Branches in Europe Start Operation” . Icbc.com.cn . Архивирано из оригинала 16. 9. 2016. г. Приступљено 11. 1. 2017 .
Литература
Спољашње везе
Међународне Државне Академске Остале