Интегрално бошњаштвоИнтегрално бошњаштво, односно интегралистичко бошњаштво или бошњачки интегрализам је политички појам, којим се означавају поједини екстремни облици бошњачког национализма, оличени у две посебне равни, од којих је прва етнополитичка, а друга етнорелигијска. Етнополитички аспект интегралног бошњаштва се огледа у тези о "изворном" етничком бошњаштву целокупног становништва Босне, уз отворено оспоравање етничке посебности Срба и Хрвата у БиХ, за које поборници интегралног бошњаштва тврде да представљају посрбљени, односно похрваћени део становништва Босне и Херцеговине. На другој страни, етнорелигијски аспект интегралног бошњаштва огледа се у тези о етничком бошњаштву свих јужнословенских муслимана са простора бивше Југославије, уз отворено оспоравање етничке посебности Горанаца, Торбеша, преосталог дела етничких Муслимана, као и Срба муслиманске вере, а такође и Хрвата муслиманске вере. Поменути аспекти интегралног бошњаштва, као екстремни видови савременог бошњачког национализма, представљају велики изазов за саму бошњачку политичку заједницу, а првенствено за умерени, односно грађански и либерално оријентисани део бошњачких првака, који се залажу за поштовање начела етничке и верске толеранције.[1][2][3][4][5] Концепт интегралног бошњаштва, односно бошњачког интегрализма, треба разликовати од концепта босанског интегрализма, којим се заговара стварање интегралне босанске нације.[6] Антисрпство и антихрватство Једна од основних одлика бошњачког интегрализма огледа се у изразитој нетрпељивости према српству и хрватству на просторима Босне и Херцеговине. Творац таквог идеолошког обрасца био је аустроугарски политичар Бенјамин Калај (1839-1903), који се залагао за стварање посебне бошњачке нације, као "једине изворне" нације на босанскохерцеговачким просторима.[7] Аустроугарска окупациона власт је за такву политику свеопште бошњакизације успела да придобије део босанског беговата, а један од првих заговорника бошњачког интегрализма био је Сафвет Башагић (1870-1934), који је припадао радикалном крилу бошњачког националног покрета, чија се идеологија огледала у отвореном порицању националне посебности босанско-херцеговачких Срба и Хрвата. О размерама Башагићевог екстремизма и шовинизма сведоче стихови које је испевао 1891. године, а који су објављени у сарајевском листу "Бошњак", под покровитељством тадашњих аустроугарских окупационих власти у Босни и Херцеговини:[8] Знаш Бошњаче, није давно било, Сличне интегралистичке ставове заступали су и Башагићеви саборци, мећу којима се истицао политичар и књижевник Мехмед Капетановић Љубушак (1839-1902), који је српство и хрватство признавао само изван босанских граница, позивајући православце и католике у Босни и Херцеговини да пристану уз бошњачку националну идеју.[9] Види још
Референце
Литература
Сољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia
