Кабларски каменоресци

Кабларски каменоресци потичу из села чачанских села Рошци и Врнчани. Спомењарили су на ужем простору Карадага (назив за седам-осам кабларских села присутан у народној традицији све до почетка 20. века) и суседним областима. Кабларску стилску групу одликује специфична писана и ликовна тематика на коју је у знатној мери утицала црквена уметност оближњих манастира Благовештења и Никоља. Ово се највише огледа у споменичким постољима у облику црквица и клесаним елементима који опонашају фреско декорацију.^[1]

• Нићифор Милић (1853-1914) из Рожаца

• Обрад Оџић (1862-1952) из Врнчана

• Драгић Срђић (1886-1970) из Рожаца

• Радомир Илић (1895-1973) из Врнчана

• Павле Ранковић (1856-1921) из Пријевора

Осим побројаних каменорезаца, овде условно треба поменути Обрена Радовића из Вранића који је мајсторисао половином 19. века и Радомира Митровића из Рожаца, који је радио од 1926. па све до 1980. године.^[1]

• Кабларски мајдани камена

• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.