Кабларски мајдани камена

Кабларски мајдани камена налазе се на истоименој планини, у селима Рошци и Врнчани (Чачак), општина Чачак. Овде је у прошлости ископаван кредасти пешчар прошаран кременастим белутком.^[1] Љубомир Павловић, истраживач ужичког краја, забележио је у првим деценијама 20. века: На Каблару у Рошцима и Врнчанима развијена је права индустрија камена за израду споменика и тесаника.^[2]

Из великог Срђића и Митровића мајдана од 60-их година 19. века вађен је квалитетан тврди ситнозрни пешчар беличасте боје који полирањем може да се „устакли”.^[1] Осим десетак кабларских каменорезаца, за израду надгробних обележја овај пешчар су користили и врсни мајстори из других крајева: каменоресци Јосиф Симић Теочинац, Урош Марковић из Прањана, Миленко Милетић из Богданице, Вујица Гавровић (родом из Јелендола, живео у Горњим Бранетићима), Филип, Јеремија и Ђурђе Павловић из Табановића и Вељко Јанковић из Љутица.^[1]

На потесу Церовице, у прошлости је вађен сиви конгломерат „грумуљичавог састава”.^[1] Највише је коришћен за изградњу кућа. У прошлости је коришћен и за израду надгробних споменика, о чему сведоче три велика средњовековна стећка на брегу изнад Кандића гробља у Врнчанима и груби подкабларски крсташи с почетка 19. века, исписани „калуђерским писмом”.^[1]

• Кабларски каменоресци

• Павловић, Љубомир (1925). Ужичка Црна Гора: Насеља и порекло становништва,. Београд: Српска краљевска академија, књ. 19. 
• Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
• Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
• Драгићевић, Љубинко М.; Ршумовић, Михаило М. (2008). Конзервација и рестаурација камена. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-80879-72-7.