Казуар

Казуар; Временски распон: ; рани Плиоцен – данас 5–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
	аустралијски казуар
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Casuariiformes
Породица:	Casuariidae; Kaup, 1847
Род:	Casuarius; Brisson, 1760
Врсте
	Casuarius bennetti; †Casuarius lydekkeri; Casuarius casuarius; Casuarius unappendiculatus
Синоними
	Casoarius Bont.; Cela Oken 1816; Cela Moehr 1752 nomen rejectum; Rhea Lacépède 1800, non Latham 1790; Chelarga Billberg 1828; Oxyporus Brookes 1828; Thrasys Billberg 1828; Cassowara Perry 1811; Hippalectryo Gloger 1842;

Казуар је род тркачица који насељава тропске шуме на Новој Гвинеји, Источним Малим Сундима, Молучким острвима и североистоку Аустралије.^[3] Постоје три савремене врсте. Најчешћа од њих, аустралијски казуар, је трећа по висини и друга по тежини савремена врста птица, мања једино од ноја и емуа.

Казуари се хране углавном воћем, мада су све врсте омниворне и узимаће и другу биљну храну, попут изданака и семена трава, али и гљиве, бескичмењаке и ситне кичмењаке. Казуари су веома опрезни у односу према људима, али ако су изазвани, могу људима нанети озбиљне повреде, укључујући смртне. Казуар је често проглашаван најопаснијом птицом на свету.^[4]

Систематика и класификација

Род Casuarius успоставио је француски научник Матирен Жак Брисон 1760. године.^[5] Типска врста је аустралијски или јужни казуар (Casuarius casuarius).^[6] Шведски природњак Карл Лине укључио је род у шесто издање свог Природног система објављеног 1748. године, али га је искључио у важном десетом издању из 1758. године где је објединио казуара са нојем и великим нандуом.^[7]^[8]^[9]

Слика	Научно име	Распрострањење
	Casuarius casuarius	јужни део Нове Гвинеје, североисточна Аустралија и острвље Ару, углавном по низијама ^[3]
	Casuarius bennetti	Нова Гвинеја, Нова Британија и Јапен, углавном на висоравнима
	Casuarius unappendiculatus	северни и западни део Нове Гвинеје и острва Јапен, углавном у низијама ^[10]
(Изумрли) †	Casuarius lydekkeri	Фосил плеистоцена познат из Новог Јужног Велса ^[11] и Нове Гвинеје ^[12]

Однос са људима

Нека друштва с новогвинејских планина и висоравни хватају младе казуаре и узгајају их као полуприпитомљену перад, за употребу у церемонијалним разменама дарова и као храну. ^[13] Они су једина аутохтона аустралијска животиња коју су људи делимично припитомили пре доласка Европљана. ^[14]

Казуаре прати репутација да су опасни по људе и домаће животиње. Током Другог светског рата америчке и аустралијске трупе стациониране у Новој Гвинеји упозораване су да се чувају од казуара.

Референце

^ Melville, R. V.; Smith, J. D. D., ур. (1987). Official Lists and Indexes of Names and Works in Zoology. ICZN. стр. 17.
^ „Part 7- Vertebrates”. Collection of group names. 2007. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 4. 5. 2016.
^ ^а ^б Clements, J. (2007)
^ Mosbergen, Dominique (14. 4. 2019). „‘World’s Most Dangerous Bird’ Kills 75-Year-Old Owner In Florida”. HuffPost. Приступљено 15. 4. 2019.
^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode contenant la division des oiseaux en ordres, sections, genres, especes & leurs variétés (на језику: French и Latin). Volume 1. Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 46, Vol. 5: p. 10, Plate 1 fig 2.
^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 7.
^ Linnaeus, Carl (1748). Systema Naturae sistens regna tria naturæ, in classes et ordines, genera et species redacta tabulisque aeneis illustrata (на језику: Latin) (6th изд.). Stockholmiae (Stockholm): Godofr, Kiesewetteri. стр. 16, 27.
^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturæ per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). Volume 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 155.
^ Allen, J.A. (1910). „Collation of Brisson's genera of birds with those of Linnaeus”. Bulletin of the American Museum of Natural History. 28: 317—335. Архивирано из оригинала 19. 09. 2012. г. Приступљено 26. 02. 2020.
^ Davies, S. J. J. F. (2002)
^ Miller, Alden H. (19. 6. 1962). „The history and significance of the fossil Casuarius lydekkeri” (PDF). 25 (10). The Australian Museum: 235-238. doi:10.3853/j.0067-1975.25.1962.662. Приступљено 20. 3. 2017.
^ Rich, P. V.; Plane, Michael; Schroeder, Natalie (1988). „A pygmy cassowary (Casuarius lydekkeri) from late Pleistocene bog deposits at Pureni, Papua New Guinea” (PDF). Journal of Australian Geology & Geophysics. 10: 377-389.
^ Bulmer, Ralph (март 1967). „Why is the Cassowary Not a Bird? A Problem of Zoological Taxonomy Among the Karam of the New Guinea Highlands”. Man. 2 (1): 5—25. JSTOR 2798651. doi:10.2307/2798651.
^ Bourke, R. Michael: History of agriculture in Papua New Guinea in Food and Agriculture in Papua New Guinea, ANU Press, 2009

Литература

Borrell, Brendan (октобар 2008). „Invasion of the Cassowaries”. Smithsonian magazine. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г.
Brands, Sheila (14. 8. 2008). „Systema Naturae 2000 / Classification – Genus Casuarius”. sn2000.taxonomy.nl. The Taxonomicon. Архивирано из оригинала 05. 10. 2016. г. Приступљено 21. 9. 2016.
„The Cassowary Bird”. Buzzle.com. Архивирано из оригинала 15. 3. 2009. г. Приступљено 20. 9. 2016.
Clark, Philip (5. 11. 1990). „Stay in Touch”. The Sydney Morning Herald. Cites "authorities" for the death claim.
Clements, James (2007). The Clements Checklist of the Birds of the World (6 изд.). Ithaca, NY: Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-4501-9.
Crome, F.; Moore, L. (1988). „The cassowary's casque” (PDF). Emu. 88 (2): 123—124. doi:10.1071/MU9880123.
Davies, S. J. J. F. (2002). Ratites and Tinamous. Oxford University Press. ISBN 0-19-854996-2.
Davies, S. J. J. F. (2003). „Birds I: Tinamous and Ratites to Hoatzins”. Ур.: Hutchins, Michael. Grzimek's Animal Life Encyclopedia. 8 (2nd изд.). Farmington Hills, MI: Gale Group. стр. 75—77. ISBN 0-7876-5784-0.
Diamond, J. (март 1997). Guns, Germs, and Steel: The Fates of Human Societies. W.W. Norton & Company. стр. 165. ISBN 0-393-03891-2.
Gilliard, E. Thomas (1958) [1958]. „Cassowaries”. Living Birds of the World. New York, NY: Doubleday & Company. стр. 23–24.
Gotch, A. F. (1995) [1979]. „Cassowaries”. Latin Names Explained. A Guide to the Scientific Classifications of Reptiles, Birds & Mammals. New York, NY: Facts on File. стр. 178—179. ISBN 0-8160-3377-3.
Harmer, S. F.; Shipley, A. F. (1899). The Cambridge Natural History. Macmillan and Co. стр. 35–36.
Kofron, Christopher P. (децембар 1999). „Attacks to humans and domestic animals by the southern cassowary (Casuarius casuarius johnsonii) in Queensland, Australia”. Journal of Zoology. 249 (4): 375—81. doi:10.1111/j.1469-7998.1999.tb01206.x.
Kofron, Christopher P. (2003). „Case histories of attacks by the southern cassowary in Queensland”. Memoirs of the Queensland Museum. 49 (1): 335—8.
Kofron, Christopher P.; Chapman, Angela (2006). „Causes of mortality to the endangered Southern Cassowary Casuarius casuariusjohnsonii in Queensland, Australia”. Pacific Conservation Biology. 12: 175—9. Архивирано из оригинала 16. 11. 2017. г. Приступљено 6. 1. 2015.
Mack, A. L.; Jones, J. (2003). „Low-frequency vocalizations by cassowaries (Casuarius spp.)”. The Auk. 120 (4): 1062—68. doi:10.1642/0004-8038(2003)120[1062:lvbccs]2.0.co;2.
Naish, Darren; Perron, Richard M. (2014). „Structure and function of the cassowary’s casque and its implications for cassowary history, biology and evolution”. Historical Biology. doi:10.1080/08912963.2014.985669.
Owen, J. (2003). „Does Rain Forest Bird "Boom" Like a Dinosaur?”. National Geographic News.
Paul, Gregory S. (1988). Predatory Dinosaurs of the World. New York: Simon and Schuster. стр. 364, 464.
Perron, Richard M. (2016). Taxonomy of the Genus Casuarius. Quantum Conservation. ISBN 978-3-86523-272-4.
Perron, Richard M. (2011). „The taxonomic status of Casuarius bennetti papuanus and C. b. westermanni”. Bull. B.O.C. 131 (1): 54—58.
Sclater, P. L. (14. 10. 1875). „Cassowaries”. Nature. 12 (311): 516—7. Bibcode:1875Natur..12..516S. doi:10.1038/012516a0.
Underhill, D. (1993). Australia's Dangerous Creatures Reader's Digest. Sydney. ISBN 0-86438-018-6.
Weber, B. L.; Woodrow, I. E. (2004). „Cassowary frugivory, seed defleshing and fruit fly infestation influence the transition from seed to seedling in the rare Australian rainforest tree, Ryparosa sp. nov. 1 (Achariaceae)”. Functional Plant Biology. 31 (5): 505—16. doi:10.1071/FP03214.
Rothschild, Walter (1899). A Monograph of the Genus Casuarius. Transactions of the Zoological Society of London, vol. 15, pt. 5, December 1900.