Кампања преласка реке Јангце
Кампања преласка реке Јангце (кинески: 渡江战役) је била војна кампања коју је покренула Народноослободилачка армија да би прешла реку Јангце и заузела Нанкинг, главни град националистичке владе Куоминтанга, у завршној фази Кинеског грађанског рата. Кампања је почела ноћу 20. априла и трајала је до 2. јуна 1949. године, закључно с уласком снага Народноослободилачке армије у Нанкинг и Шангај, што је на крају резултовало бегом националиста на острво Тајван. ПозадинаИзмеђу краја 1948. и почетка 1949. године, националистичка влада је претрпела узастопне поразе против Комунистичке партије Кине у Љаошенској кампањи, Хуајхајској кампањи и Пингђинској кампањи. Дана 21. јануара 1949, Чанг Кај Шек је поднео оставку на место председника Републике Кине и заменио га је Ли Цонгђен.[1][2] Област северно од реке Јангце била је чврсто под контролом комуниста до пролећа 1949. године. На другој пленарној седници Седмог конгреса КПК, комунистичке снаге су преименоване у Народноослободилачка армија (НОА) као део напора за реорганизацију у припреми за кампање у јужној Кини.[3] УводУ априлу 1949. представници обе стране су се састали у Пекингу и покушали да преговарају о прекиду ватре. Док су преговори били у току, комунисти су активно правили војне маневре, померајући Другу, Трећу и Четврту пољску армију северно од Јангцеа у припремама за кампању, вршећи притисак на националистичку владу да учини више уступака. Националистичку одбрану дуж Јангцеа предводио је Танг Енбо и 450.000 војника, одговорних за Ђангсу, Џеђанг и Ђангси, док је Бај Чонгси био задужен за 250.000 људи, који су бранили део Јангцеа који се протеже од Хукоуа до Јичанга.[4] Комунистичка делегација је на крају поставила ултиматум националистичкој влади. Након што је националистичка делегација добила инструкције да одбаци споразум о прекиду ватре 20. априла, НОА је исте ноћи почела постепено да прелази реку Јангце, започињући пуни напад на положаје националиста преко пута реке.[5] КампањаИзмеђу 20. и 21. априла, 300.000 војника НОА прешло је са северне на јужне обале реке Јангце.[6] Убрзо су Друга флота Морнарице Републике Кине и националистичка утврда Ђангјин прешле на страну комуниста, дозвољавајући НОА−и да продре кроз националистичку одбрану дуж Јангцеа.[7] Како је НОА почела да се искрцава на јужну страну Јангцеа 22. априла и обезбедјује плаже, националистичке одбрамбене линије су почеле брзо да се распадају.[6] Пошто је Нанкинг сада био директно угрожен, Чанг је наредио политику спаљене земље док су се националистичке снаге повлачиле према Хангџоуу и Шангају. НОА је јуришала преко провинције Ђангсу, заузевши Дањанг, Чангџоу и Вуси. Како су националистичке снаге наставиле да се повлаче, НОА је успела да заузме Нанкинг до 23. априла без већег отпора.[6] Инцидент с АметистомУ међувремену, ХМС Аметист из британске краљевске морнарице пловећи реком Јангце ушао је у сукоб и напала га је артиљерија НОА−е. Убрзо су га подржали ХМС Лондон, Консорт и Блек Свон. После низа артиљеријских дуела и преговора, Аметист је успео да побегне. Даље напредовањеДана 27. априла, НОА је заузела Суџоу, претећи националистима у Шангају. У међувремену, комунистичке снаге на западу почеле су да нападају националистичке положаје у Нанчангу и Вухану. До краја маја, Нанчанг, Вучанг и Хањанг су били под контролом комуниста.[6] НОА је наставила да напредује преко провинције Џеђанг и покренула је Шангајску кампању 12. маја. Центар града Шангаја пао је у руке комуниста 27. маја, а остатак Џеђанга је пао 2. јуна, означавајући крај кампање за прелазак реке Јангце.[8] Референце
Литература
|
||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
