Кансеи

964—968	Кохо
968—970	Ана
970—973	Тенроку
973—976	Тенен
976—978	Џоген
978—983	Тенген
983—985	Еикан
985—987	Кана
987—988	Еиен
988—990	Еисо
990—995	Шорјаку
995—999	Чотоку
999—1004	Чохо
1004—1012	Канко
1012—1017	Чова
1017—1021	Канин
1021—1024	Џиан
1024—1028	Манџу
1028—1037	Чоген
1037—1040	Чорјаку

806—810	Даидо
810—824	Конин
824—834	Тенчо
834—848	Џова
848—851	Кашо
851—854	Нинџу
854—857	Саико
857—859	Тенан
859—877	Џоган
877—885	Гангјо
885—889	Нина
889—898	Канпјо
898—901	Шотаи
901—923	Енги
923—931	Енчо
931—938	Џохеи
938—947	Тенгјо
947—957	Тенрјаку
957—961	Тентоку
961—964	Ова

645—650	Таика
650—654	Хакучи
686—686	Шучо
701—704	Таихо
704—708	Кеиун
708—715	Вадо
Нара
715—717	Реики
717—724	Јоро
724—729	Џинки
729—749	Тенпјо
749	Тенпјо канпо
749—757	Тенпјо шохо
757—765	Тенпјо хоџи
765—767	Тенпјо џинго
767—770	Џинго кеиун
770—781	Хоки
781—782	Тено
782—806	Енрјаку

Кансеи (寛政) је јапанска ера (ненко) која је настала после Тенмеи и пре Кјова ере. Временски је трајала од јануара 1789. до фебруара 1801. године и припадала је Едо периоду.^[1] Владајући монарх био је цар Кокаку. Име ере Кансеи у грубом преводу значи "толерантна влада" а именована је због великог броја несрећа попут пожара који је уништио царску палату.

Важнији догађаји Кансеи ере

Сребрни новац искован током *Кансеи* ере

Током ове ере десио се велики број промена и нових иницијатива Токугава шогуната које ће касније бити познате као Кансеи реформе.

Током лета 1797. Мацудаира Саданобу (1759–1829) именован је новим „роџуом“ (главним саветником) а већ следеће године постаје регент једанаестог шогуна Токугаве Ијенарија.^[2] Као особа која је била у стању да доноси велике одлуке утицао је на то да Јапан раскине што је више могуће са прошлошћу активирајући притом радикалне промене. Саданобуови напори били су усмерени на јачање владе и обарање одлука донетим под претходним шогуном Ијехаруом.^[3]^[4]

1790. (Кансеи 2): Саданобу и остатак шогуната донели су едикт (намењен због ректора Конфучијанске академије у Еду ) у коме се забрањује подучавање јеретичких студија (кансеи игаку но кин).^[5] Шогунат је одлучио да подржи неоконфучијанистички покрет наспрам осталих школа конфучионизма, због чега и настаје овај закон. Донета одредба забранила је неке публикације али и наредила строго поштовање неоконфучијанске доктрине, посебно у погледу наставних програма званичне школе Хајаши.^[6]
1798. (Кансеи 10): Ревизија календара.

Референце

^ Nussbaum, Louis-Frédéric. (2005). "Kansei" Japan Encyclopedia, p. 478 на веб-сајту Гугл књиге; n.b., Louis-Frédéric is pseudonym of Louis-Frédéric Nussbaum, see Deutsche Nationalbibliothek Authority File Архивирано 2012-05-24 на сајту Archive.today
^ Totman, Conrad. Politics in the Tokugawa Bakufu. Berkeley: University of California Press, 1988, p. 224
^ Hall, J. (1955). Tanuma Okitsugu: Forerunner of Modern Japan, 1719-1788. pp. 131-142.
^ Screech, T. (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822, pp. 148-151, 163-170, 248.
^ Nosco, Peter. (1997). Confucianism and Tokugawa Culture, p. 20.
^ Bodart-Bailey, Beatrice. (2002). "Confucianism in Japan," in Companion Encyclopedia of Asian Philosophy, p. 668 на веб-сајту Гугл књиге

Литература

Bodart-Bailey, Beatrice. (1997). "Confucianism in Japan" in Companion Encyclopedia of Asian Philosophy (Brian Carr and Indira Mahalingam, eds). London: Routledge. ISBN 978-0-415-03535-4.
Hall, John Whitney. (1955). Tanuma Okitsugu, 1719-1788: Forerunner of Modern Japan. Cambridge: Harvard University Press. OCLC 445621
Nosco, Peter (1984). Confucianism and Tokugawa Culture. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-07286-9. OCLC 252082779.
Nussbaum, Louis-Frédéric; Roth, Käthe (2002). Japan Encyclopedia. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 58053128.
Screech, Timon (2006). Secret Memoirs of the Shoguns: Isaac Titsingh and Japan, 1779-1822. London: RoutledgeCurzon. ISBN 978-0-203-09985-8. OCLC 65177072.
Totman, Conrad. (1967). Politics in the Tokugawa Bakufu, 1600-1843. Cambridge: Harvard University Press. OCLC 279623