Капела (α Aurigae, α Aur, Alpha Aur) је најсјајнија звезда у сазвежђуКочијаша, шеста је најсјајнија звезда на небу и трећа најсјајнија звезда северног неба после Арктура и Веге. Попут нашег Сунца, Капела је жута звезда. То је најсјајнија жута звезда на небу – много већа и сјајнија од Сунца, али и много даља – око 42 светлосне године за разлику од Сунчевих 8 светлосних минута.[29]
Двострука двојна звезда
Капела
Да се заправо ради о два пара двојних звезда први су открили Џон Андерсон и Френсис Пиз 1919. године у опсерваторији Маунт Вилсон. То је било прво интерферометријско мерење неког објекта ван Сунчевог система.
Капела представља систем од четири звезде у два бинарна пара. Први пар се састоји од две велике звезде спектралне класе G. Прва звезда овог пара – Капела А, има површинску температуру од приближно 4900 К, полупречник 12 пута већи од Сунчевог, масу приближно 2,7 пута већу од Сунчеве и сјајност 79 пута већу. Друга звезда – Капела Б има површинску температуру од 5700 К. У поређењу са Сунцем има 9 пута већи полупречник, 2,6 пута већу масу и 78 пута већу сјајност. Претпоставља се да су ове звезде у фази хлађења и ширења при трансформацији у црвеног џина.[30]
Растојање између две звезде износи 100 милиона km, а једна око друге круже са периодом од 104 дана. Оне су некада вероватно, попут Веге, биле спектралне класе А; сада су у процесу ширења, хлађења и повећања сјајности, тако да ће се кроз милион година преобразити у црвене џинове. Капела је извор Х-зрака који вероватно настају услед површинске магнетне активности, сличне оној која постоји на површини Сунца..[31]
Други пар – Капела Х, удаљен је око 10.000 астрономских јединица од првог и састоји се од два мала и релативно хладна црвена патуљка класе М.
Видљивост
Капела је најсјајнија звезда у сазвежђуКочијаша и шеста је најсјајнија звезда на целом небу. Она је ближа северном небеском полу од било које звезде прве магнитуде. Због своје велике северне деклинације (δ = +45° 57’) на средњим и вишим географским ширинама видљива је током целе године. Пре око 200.000 година Капела је била најсјајнија звезда на небу. Пре тог периода најсјајнији је био Алдебаран, а како су ове две звезде биле близу једна другој, тада су оне представљале звезду Северњачу.
^Petit, M. (1990). „Catalogue of Variable or Suspected Stars Nearby the Sun”. Astronomy and Astrophysics Supplement. 85: 971. Bibcode:1990A&AS...85..971P.
^ абRoeser, S.; Bastian, U. (1988). „A new star catalogue of SAO type”. Astronomy and Astrophysics Supplement Series. 74: 449. Bibcode:1988A&AS...74..449R. ISSN0365-0138.
^ абCutri, Roc M.; Skrutskie, Michael F.; Van Dyk, Schuyler D.; Beichman, Charles A.; Carpenter, John M.; Chester, Thomas; Cambresy, Laurent; Evans, Tracey E.; Fowler, John W.; Gizis, John E.; Howard, Elizabeth V.; Huchra, John P.; Jarrett, Thomas H.; Kopan, Eugene L.; Kirkpatrick, J. Davy; Light, Robert M.; Marsh, Kenneth A.; McCallon, Howard L.; Schneider, Stephen E.; Stiening, Rae; Sykes, Matthew J.; Weinberg, Martin D.; Wheaton, William A.; Wheelock, Sherry L.; Zacarias, N. (2003). „VizieR Online Data Catalog: 2MASS All-Sky Catalog of Point Sources (Cutri+ 2003)”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2246: II/246. Bibcode:2003yCat.2246....0C.
^Keenan, Philip C; McNeil, Raymond C (1989). „The Perkins Catalog of Revised MK Types for the Cooler Stars”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 71: 245. Bibcode:1989ApJS...71..245K. doi:10.1086/191373.
^Audard, M (2002). Investigations of stellar coronae with XMM-Newton. 34th COSPAR Scientific Assembly. 34. Bibcode:2002cosp...34E1599A.
^Samus, N. N.; Durlevich, O. V.; et al. (2009). „VizieR Online Data Catalog: General Catalogue of Variable Stars (Samus+ 2007–2013)”. VizieR On-line Data Catalog: B/GCVS. Originally Published in: 2009yCat....102025S. 1: B/GCVS. Bibcode:2009yCat....102025S.
^ абStauffer, J. R.; Hartmann, L. W. (1986). „Chromospheric activity, kinematics, and metallicities of nearby M dwarfs”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 61: 531. Bibcode:1986ApJS...61..531S. doi:10.1086/191123.; see Table 1.
^ абвгдLeggett, S. K.; Allard, F.; Berriman, Graham; Dahn, Conard C.; Hauschildt, Peter H. (1996). „Infrared Spectra of Low-Mass Stars: Toward a Temperature Scale for Red Dwarfs”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 104: 117. Bibcode:1996ApJS..104..117L. S2CID121534198. doi:10.1086/192295.; see Tables 3, 6 and 7.
Burnham, Robert Jr. (1978). Burnham's Celestial Handbook: An Observer's Guide to the Universe Beyond the Solar System, Volume One: Andromeda-Cetus (Revised & Enlarged изд.). Dover Publications. ISBN978-0-486-23567-7.