Грб Католичке цркве Територијална организација Римокатоличке цркве цркве у Републици Србији Католичка црква у Србији је једна од верских заједница у Србији , која је део Католичке цркве чије је седиште у Ватикану .
Католичка црква у Србији друга је по броју верника верска заједница у Србији, одмах после Православне цркве . Верска заједница католика у Србији део је Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија која обухвата Србију , Црну Гору и Македонију . На територији Србије Католичка црква организована је у једну надбискупију и четири бискупије латинског обреда, као посебна Крстурска епархија , под чијом су јурисдикцијом сви гркокатолици у Србији. Највећи број верника Католичке цркве се налази у АП Војводини и граду Београду.
Подела Католичке цркве у оквиру Србије:
Број католика у Србији (без подручја Косова и Метохије)
попис 1921.[ 1]
попис 1991.
попис 2002.
попис 2011.
попис 2022.
Број
%
Број
%
Број
%
Број
%
Број
%
Католици
751.429
17,16
496.226
6,4
410.976
5,48
356.957
4,97
257.269
3,9
Укупно становништво
4.378.595
100
7.759.571
100
7.498.001
100
7.186.862
100
6.647.003
100
Andrić, Stanko (2016). „Saint John Capistran and Despot George Branković: An Impossible Compromise” . Byzantinoslavica . 74 (1-2): 202—227. Antunović, Ivan (1882). Razprava o podunavskih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pogledu narodnom, vjerskom, umnom, građanskom i gospodarskom (PDF) . Beč. Bubalo, Đorđe ; Mitrović, Katarina; Radić, Radmila (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)” . Зборник о Србима у Хрватској . 3 : 7—44. Гавриловић, Славко (1996). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године . Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47. Dimić, Ljubodrag ; Žutić, Nikola (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji 1918-1941: Prilozi za istoriju Иванић, Иван (1899). Буњевци и Шокци у Бачкој, Барањи и Лици (историја, етнографија, култура, друштво, бројно и привредно стање, етничке особине) (PDF) . Београд. Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF) . Теолошки погледи . 24 (1-4): 131—146. Архивирано из оригинала 01. 10. 2020. г. Приступљено 04. 04. 2022 . Крестић, Василије (2001). Бискуп Штросмајер у светлу нових извора . Београд: САНУ. Крестић, Василије (2006). Бискуп Штросмајер: Хрват, великохрват или Југословен . Јагодина: Гамбит. Radić, Radmila (2014). „Jugoslavija i Vatikan 1918-1992. godine” (PDF) . Annales: Anali za istrske in mediteranske študije . 24 (4): 691—702. Радонић, Јован (1950). Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века Раковић, Александар (2014). „Изградња римокатоличке цркве Свете Ане у Шапцу (1928): Хришћанско праштање православних Срба за злочине хрватских војника аустроугарске војске у Мачви (1914)” (PDF) . Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе . 11 (25): 85—95. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 03. 2019. г. Приступљено 27. 03. 2022 . Раковић, Александар (2018). „Кратак преглед улоге Римокатоличке цркве у нарушавању српске државности и разбијању југословенске државности” (PDF) . Национални интерес: Часопис за национална и државна питања . 33 (3): 159—174. Стојковски, Борис (2012). „Сремски бискупи 1229-1534” . Истраживања . Филозофски факултет у Новом Саду. 23 : 161—180.
Католичка црква у европских земаља
Суверене државе
Делимично Зависне и
() Конститутивни део/делови земље
1 Азији , али су културолошки део Европе2
