Католичка црква у Албанији

Католичка црква у Албанији је хришћанска верска заједница у Албанији у пуном заједништву с папом.

Хришћанство у Албанији датира готово од апостолских времена раног хришћанства. Почеци римокатолицизма у Албанији сежу још од пре великог раскола. Већ до времена велике поделе, показало се да је римокатолицизму био изложен северни и део западног, приобалног дела земље. Православљу је био изложен јужни и источни део. Односе су променила македонска, бугарска, затим српска и византска освајања у корист православља. Млетачка освајања ишла су у прилог ширењу римокатолицизма. Османска освајања за последицу су имала исламизацију хришћана, а личне су губитке имали католички хришћани, за разлику од православних којих је састав милета заштитио и омогућио им статус државе у држави.

Под комунизмом вера је била мета прогона, а католици су били под значајним притиском. Све џамије и цркве су затворене 1967. године, а слобода изјашњавања верске припадности омогућена је тек од новембра 1990. године.^[1]

Кроз историју, неретко, су бискупи и апостолски администратори у Албанији били припадници других нација међу којима су били и хрватске националности.^[2]

Подаци које наводи ЦИА за 2011. годину говоре о 10% римокатолика у Албанији.^[1]

Албанијом се простире неколико бискупија, од којих је неколико титуларних. Организоване су у две црквене области, односно метрополије:

• Тиранско-драчка надбискупија, са седиштем у Тирани.^[3]
• Скадарско-пилотска надбискупија, са седиштем у Скадру.^[4]

Католичка црква у Албанији на Викимедијиној остави.

• Званична страница Скадарско-пилотске надбискупије