Качаник

Качаник
Качаник;
	Качаник
	; (Република Косово) Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Качаник
Становништво
Становништво	‍
— 2024.	8.276
Географске карактеристике
Координате	42° 14′ 48″ С; 21° 15′ 19″ И / 42.246667° С; 21.255278° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	671 m
	Качаник Качаник на карти Србије
Регистарска ознака	UR
Веб-сајт
	kacanik.rks-gov.net

Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 8.276 становника.^[б]

Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.

Историја

Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника — са клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, „омиљено летовалиште Скопљанаца”.^[1]

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.

Током Другог светског рата српску цркву у селу су опљачкали и демолирали Албанци.^[2]

Становништво

Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године сви Срби су напустили Качаник.

Етнички састав према попису из 1961.^[3]‍

Албанци	2.743	93,8%
Срби	114	3,9%
Југословени	18	0,6%
Укупно: 2.923

Етнички састав према попису из 1981.^[4]‍

Албанци	6.450	97,3%
Роми	113	1,7%
Срби	25	0,4%
Укупно: 6.629

Етнички састав према попису из 2011.^[5]‍

Албанци	10.369	99,8%
Бошњаци	10	0,1%
Укупно: 10.393

Број становника на пописима:

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	2.094
1953.	2.275
1961.	2.923
1971.	4.513
1981.	6.629
1991.	9.800

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
^ Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.