Клавуланска киселина

Клавуланска киселина
Клинички подаци
Drugs.com	acid.html Монографија
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације	1,0 h
Идентификатори
CAS број	58001-44-8
ATC код	None
PubChem	CID 5280980
DrugBank	DB00766
ChemSpider	4444466
KEGG	C06662
ChEBI	CHEBI:3736
ChEMBL	CHEMBL777
Хемијски подаци
Формула	C8H9NO5
Моларна маса	199,161
	SMILES [H][C@@]12CC(=O)N1[C@@H](C(O)=O)\C(O2)=C\CO; ;
	InChI InChI=1S/C8H9NO5/c10-2-1-4-7(8(12)13)9-5(11)3-6(9)14-4/h1,6-7,10H,2-3H2,(H,12,13)/b4-1-/t6-,7-/m1/s1 ; Key:HZZVJAQRINQKSD-PBFISZAISA-N ;
Физички подаци
Тачка топљења	1.175—118 °C (2.147—244 °F)

Клавуланска киселина је инхибитор бета-лактамазе који се најчешће комбинује са неким пеницилинима, примарно амоксицилином и тикарцилином, и примењује код случајева инфекција изазваних подложним сојевима бактерија које луче бета-лактамазу. Препарати са клавуланском киселином омогућавају, дакле, лечење и неких резистентних сојева.

Ради се о органском једињењу, које садржи 8 атома угљеника и имамолекуларну масу од 199,161 Da.^[1]^[2]

Име је добила по микроорганизму Streptomyces clavuligerus из којег је клавуланска иницијално изолована. Највећа количина ове киселине данас се добија биосинтезом из аминокиселине аргинина.

Механизам деловања

Упркос постојању бета-лактамског прстена у њеној структури, клавуланска киселина има маргиналан антибактеријски учинак. Ипак, сличност између хемијских структура дозвољава да молекул клавуланске делује као конкурентни инхибитор дејства бета-лактамазе на бета-лактам код антибиотика (ови инхибитори се често називају суицидалним инхибиторима). Овим се смањује количина ензима доступног за деловање против самог антибиотика чиме је омогућено постизање одговарајуће концентрације лека и везивање за ПВП, али чак ни оваква комбинација није гарант успешног третмана против сојева који луче пеницилазу.

Клавуланска киселина постојана је при оралном уносу, а нејчешће се примењује у облику њене калијумове соли - калијум клавуланата. Метаболише је јетра а излучује се реналним путем.

Нежељени ефекти

Приликом примене клавуланске киселине забележена је појава краткотрајне холестатичне жутице и акутног хепатитиса који углавном нестају без посебног третмана нешто после престанка примене препарата. Овакви нежељени ефекти су ретки, и погађају првенствено оне старије од 65 година.

Већина фармакотераписјких смерница препоручују примену препарата амоксицилина са клавуланском киселином (познати под називима: Panklav®, Amoksiklav®...) само након прављења антибиограма чији резултати упућују на сој који лучи пеницилазу, а сензитиван је на споменуту комбинацију. Чак и када је примена препарата индикована не би требало да траје дуже од 14 дана.

Особине

Особина	Вредност
Број акцептора водоника	5
Број донора водоника	2
Број ротационих веза	2
Партициони коефицијент^[3] (ALogP)	-1,2
Растворљивост^[4] (logS, log(mol/L))	0,1
Поларна површина^[5] (PSA, Å²)	87,1

Референце

^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.