Класификација лековитих минералних вода

Класификација лековитих минералних вода је поступак којим се према одређеним прописаним критеријумима а на основу састава и намене, вода разврстава у четири класе или групе.^[1]

Опште информације

У природи је присутан велики број лековитих минералних вода, које захваљујући својим физичко-хемијским својствима имају широку примену у балнеоклиматологији, али и у свакодневној употреби.^[2]^[3]

Лековите минералне воде које се користе за купање у њима (хидротерапија) или пиће, разврставају се на основу више критеријума, на више начина.^[1] као што су:

општа минерализација,

јонски и гасни састав,

садржај терапеутски активних компоненти,

радиоактивност,

киселост, односно алкалност,

температура.

Класификација на основу хидрогеолошке структуре

На основу хидрогеолошке структуре - типа аквифера (издана), нпр. на територији Србије издвојене су четири групе минералних и термалних вода:^[4]

Минералне и термалне воде вулканогених масива
Минералне и термалне воде карстних подручја
Минералне и термалне воде области метаморфити
Минералне и термалне воде хидрогеолошких басена.

Класификације према анјонско-катјонском саставу и садржају компонентни

Класификација лековитих минералних вода према анјонско-катјонском саставу^[5]
Класа	Количина минерала	Карактеристике
I. Воде повишене минерализације	1 - 5 g/l	Кад се пију делују на човечији организам слично као „обичне“ мало минерализоване воде.
II. Воде средње минерализације	5 - 15 g/l	По својој осмотској концентрацији сличне су концентрацији плазме у крви. Најпогодније су за примену у балнеологији (пију као лек).
III. Воде високе минерализације	15 - 35 g/l	Најчешће служе за лечење купањем. Поједини типови вода се пију, као што су хлоридно-хидрокарбонатне и хидрокарбонатне воде натријумске групе.
IV. Расолне воде	35 - 150 g/l	У природном облику користе се искључиво за купање. Изузетно се у балнеологији могу користи за пиће уз претходно разблаживање мало минерализованим или водама повишене минерализације.

Класификација лековитих минералних вода на основу садржаја компонентни
Група	Елемети	Карактеристике
Прва група елеманта	Fe, Co, As, J, Br и евентуално B.	Групу чине елементи са израженим фармаколошким дејством.
Друга група елеманта	J, Fe, Cu, Mo, Zn, Co, Mn, а могуће и Ni и Ba.	Елемети из ове групе имају тачно утврђени утицај на хормоналне и ферменталне процесе у организму.
Трећа група елеманта	As, Pb, Se, Hg, V, F.	Ову групу чине елементи токсични за организам
Четврта група елеманта	Ti, Zr, Ir, Cs, Ge i mnogi drugi.	Елемети из ове групе откривени су у ткиву и ткивним течностима човека. Њихова биолошка улога још није утврђена. Када су гасови у питању као балнеолошки корисни сматрају се CO2, H2S и Rn.

Референце

^ ^а ^б Balderer, Werner; Porowski, Adam; Idris, Hussein (17. 3. 2014). Thermal and Mineral Waters: Origin, Properties and Applications. James W. LaMoreaux. Springer Science & Business Media. стр. 71. ISBN 978-3-642-28824-1.
^ Stuyfzand P J (1986) A new hydrochemical classification of watertypes, with Dutch examples of application. H2O (19) 1986 number 23 (in Dutch)
^ Aleksandar Dimić. „Mesto balneoterapije u lečenju reumatskih bolesti”. Архивирано из оригинала 26. 11. 2014. г. , Приступљено 08/2010.
^ Protić D., Mineralne i termalne vode Srbije, Posebna izdanja, knjiga 17, Beograd, (1995).
^ Веселин Драгишић, Основи хидрографије, Рударско-геолошки факултет, Београд

Литература

Balderer, Werner; Porowski, Adam; Idris, Hussein (17. 3. 2014). Thermal and Mineral Waters: Origin, Properties and Applications. James W. LaMoreaux. Springer Science & Business Media. стр. 71. ISBN 978-3-642-28824-1.
Selinus, Olle; Alloway, B. J. (2005). Essentials of medical geology: impacts of the natural environment on public health. Academic Press. стр. 446. ISBN 978-0-12-636341-8.
Fricke M (1993) Natural mineral water, curative-medical waters and their protection. Environmental Geology 22 (1993): 153-161
Grünhut, L (1911) Z. Balneologie 4: 433-470, zit.n. Quentin (1962)
Hem J D (1970). Study and Interpretation of the Chemical Characteristics of Natural Water. . Second Edition –Geological Survey Water Supply Paper 1473 –United States Government Printing Office. Washington
Stuyfzand P J (1986). A new hydrochemical classification of watertypes, with Dutch examples of application. . H2O (19) 1986 number 23 (in Dutch)