Клиничко-болнички центар Звездара
Клиничко-болнички центар Звездара, званично Клиника за хирургију „Никола Спасић” јавна је болница која се налази у Београду у општини Звездара, а основана је 1935. године. УслугеБолница је подељена у неколико одељења: гинекологију, хирургију, интерну медицину, лабораторије, медицинске услуге, неурологију, офталмологију, отоларингологију, педијатрију, психијатрију, радиологију и хитну медицину.[1] Неке од ових услуга су подељене. Одељење хирургије чине одељење опште хирургије и одељење урологије.[2] Служба интерне медицине има 9 одељења: ендокринологију, дијабетес и метаболичке поремећаје, геријатрију, центар за мигрену, бубрежне болести и поремећаје метаболизма дијализом, гастроентерологију и хепатологију, пнеумологију, алергологију и имунологију, хематологију и онкологију, дерматологију - венерологија и кардиоваскуларне болести.[3] Медицинске „услуге“ болнице укључују центар за физикалну медицину и рехабилитацију, одељење за медицинску помоћ са центром за трансфузију крви и одељење за патологију.[4] Педијатријско одељење смештено је у Дечијој болници Олге Поповић-Дедијер, која се налази у улици Мије Ковачевића 13 у општини Палилула.[5] ИсторијатНастанак данашњег КБЦ Звездара везује се за датум 1. децембар 1935. године, када је болница отворена свечаним чином, као задужбина добротвора и угледног београдског трговца Николе Спасића.[6] Након отварања предата је грађанству на употребу, а имала је 100 постеља и била прва болница намењена лечењу грађана са ужег градског подручја, познатог као Булбулдер.[7] Енглеска добротворна фондација „Сју Рајдер” поклонила је 1963. године данашњем Клиничко-болничком центру Зезведара три павиљона са 123 постеље за смештај геријатријских болесника, што је уједно био почетак геронтологије као нове медицинске науке на овом просторима.[7] Од оснивања до почетка Другог светског рата, болница је удвостручила своје капацитете, проширила делокруг рада и уз интернистичка одељења образовала и гинеколошко-акушерско и Диспанзерско-болничко грудно одељење.[7] Велики допринос развоју КБЦ Звездара имали су проф. др Богдан Косановић, Митар Митровић, Милета Магарашевић, Василије Јовановић, Михајло Андрејевић, Иван Станковић, Чедомир Илић и многи други.[7] Од 1952. године болница представља наставну базу Медицинског факултета у Београду, а касније и наставну базу Стоматолошког факултета и Високе медицинске школе.[7] Комисија за стручно усавршавање, Научни одбор и Етички комитет координисали су стручно-научну активност болнице.[7] Од 1995. године у болници се издаје часопис Zvezdara Clinic Proceedings у коме поред лекара КБЦ Звездара, радове објављују и лекари запослени у другим здравственим установама у Србији.[8] Од оснивања па до данас, болницом су руководили управници-директори:
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia