Градска општина Палилула (Београд)
Општина Палилула је градска општина Града Београда. Заузима површину од 44.661 ha, на којој према попису из априла 2011. године живи 173.521 становника. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 182.624 становника[1] Назив је настао по томе што је, у време владавине Турака, у вароши било забрањено пушење и било каква употреба дувана на улицама, због опасности од пожара. Они који нису могли без луле, да би је запалили, морали су да иду ван градских зидина. Једно од тих места где су одлазили била је и данашња Палилула. Као београдска општина постоји од 1956. године. Слава општине Палилула је Марковдан, 8. мај. ПоложајВећи део општине се простире на левој, банатској, обали Дунава. Та територија је ограничена Дунавом са запада и југа, Тамишом са истока и каналом Караш са севера. Земљиште је равно, ритско и мочварно. Испресецано је каналима а постоје и велике баре и језера. На површини ове општине је и велико пољопривредно добро ПКБ. Порекло именаИме је добила по томе што је била једно од места у којој су житељи могли да запале луле јер је током турске владавине било забрањено пушење због опасности од пожара. Назив потиче из прве половине 19. века јер су куће биле углавном дрвене и лако запаљиве. Тада су још просечене веома широке улице овим крајем да не би долазило до пожара. Палилулом су често шетали страствени пушачи са лулама и чибуцима. Остао је и запис Романа Зморског, пољског књижевника, који је 1855. посетио Београд и описао Палилулу. Описао ју је као гробље с малом црквом, у близини Београда, где је становао грнчар који је правио луле од печене глине. Грнчара су звали Палилула и тако је читав крај добио по њему назив.[2] Палилула је била предграђе Београда које је везир Марашли Али-паша населио "за своју послугу". Палилулци су се бавили земљорадњом и рабаџилуком, продавали су бивоље млеко Турцима.[3] НасељаГрадска општина Палилула се састоји из 8 насеља:
Насеља на десној обали ДунаваНасеља на левој страни Дунава
Градске четврти Градске четврти на десној обали Дунава
Градске четврти на левој обали Дунава
ДемографијаПрема последњем попису из 2022. на територији градске општине живело је 182.624 становника. Већину становништва чинили су Срби (81,48%), а од мањина највише је било Рома (2,73%), Горанаца (1,56%) и Југословена (0,65%).
Галерија
Референце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg)
.png)
Portal di Ensiklopedia Dunia
