Клотјевац

Клотјевац
Клотјевац;
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Сребреница
Становништво
— 2013.	308
Географске карактеристике
Координате	43° 59′ 11″ С; 19° 20′ 39″ И / 43.9864° С; 19.3442° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Клотјевац Клотјевац на карти Босне и Херцеговине

Клотјевац је насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 308 становника.

Географија

Налази се на 300–400 метара надморске висине, површине 4 км2, удаљено око 30 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Радошевићи. Разбијеног је типа и има заселак Бабајићи. Смјештено је у подножју планине Сушице и на лијевој обали Перућачког језера, које је настало 1966. преграђивањем ријеке Дрине. Кроз атар протичу Градски и Црвени поток. Значајнији извор је Велика вода. На стрмој стијени изнад Дрине сачувани су остаци средњовјековног града. Видљиви су остаци двију кула, зида који их повезује и објекта који мјештани називају „коњушница“. У ареалу града сачувано је десетак стећака. Код зграде некадашње школе налази се средњовјековна некропола са 52 стећка, од којих је пет украшено мотивима полумјесеца, витица и фигуралним сценама. На овој некрополи постоје два римска сполијума из III вијека, који су употребљени као споменици. У Бабајићима је постојала некропола са 35 стећака, која је потопљена када је формирано Перућачко језеро. На муслиманском гробљу сачувана су два стећка.^[1]

Становништво

Село је 1879. имало 22 домаћинства и 171 становника (муслимана); 1910. – 232 становника; 1921. – 218; 1948. – 322; 1961. – 362; 1991. – 308 (299 Муслимана и девет Срба); 2013. – 12 домаћинстава и 36 становника. У Клотјевцу су 2021. живјеле бошњачке породице Бечић, Ибрић, Измирлић, Југовић, Мешановић, Селимовић, Сулејмановић, Халиловић, Хусејинагић, Џанић. До рата 1992–1995. у селу су живјеле и српске породице Бојић (крсна слава Аранђеловдан) и Стевановић (Ђурђевдан), те бошњачке породице Идризовић, Мухаремовић и Салиховић. Добровољци у ратовима 1912–1918. били су Марко и Јефто Михаиловић. У Другом свјетском рату погинуло је седам цивила. Војним и цивилним жртвама рата 1992–1995. подигнута је спомен-чесма у селу. Становништво се углавном бави пољопривредом. Основна шестогодишња школа радила је 1956–1992, а 2021. најближа школа била је у селу Осатица. На мјесту старе дрвене џамије, седамдесетих година XX вијека подигнута је нова џамија, која је обнављана 2018–2021. године. У атару постоји муслиманско гробље. Село је добило електричну енергију 1975. године. Мјештани се снабдијевају водом из локалног водовода. Дио сеоских путева асфалтиран је 2014. године.^[1]

Демографија
Година	Становника
1879.	171
1910.	232
1921.	218
1948.	322
1953.	341
1961.	362
1971.	318
1981.	324
1991.	308
2013.	39