Црвица (Сребреница)
Црвица је насељено мјесто у општини Сребреница, Република Српска, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељу је живјело 494 становника. ГеографијаЦрвица је највеће насеље у средњоподрињској области Осат, и налази се у његовом средишту.[1] Лоцирана је поред Бајине Баште и Скелана на ријеци Дрини. На другој обали Дрине се налази истоимено насеље Црвица, са којим је кроз историју чинило цјелину.[1] Налази се на обронцима планине Јавор. Обухвата површину од 1.105 хектара, односно 11 km², и чини је 13 засеока: Гручићи, Рајетковићи, Лаћићи, Брђани, Враца, Калиманићи, Гравик, Поточари, Битовићи, Баташићи, Рађићи, Стевановићи и Петрича.[1] Уједно је и сједиште истоимене мјесне заједнице.[2] ИсторијаНа подручју Црвице се налазе три античка налазишта: локалитет Рашће у центру Црвице и локалитети Радловац и Бијели камен.[1] Аустријска војска у којој је био велики број српских добровољаца је у јесен 1688. године извршила поход на ово подручје, које је тада било под контролом Османског цартва. Османлије су након напада извршиле контранапад и том приликом опустошиле села поред Дрине, а у Црвици је спаљена црква на Отавама.[1] Након аустријско-турских ратова је наступило тридесетогодишње примирје када Црвичани подижу нову цркву на 50 метара даље од порушеног старог храма.[1] Године 1736. долази до нових аустријско-турских ратова на подручју Осата, а српски добровољци у редовима аустријске војске које су предводили Јован Ђуришић и Станиша Млатишума, ослобађају 1738. читаво подручје средњег Подриња, укључујући и Осат.[1] Годину дана касније Аустрија закњучује мир са Османским царством 1739. године у Београду.[1] Када је Аустрија поново ушла у рат са Османлијама 1788, српски добровољци које је предводио Михаило Михаљевић поново ослобађају читаво подручје средњег Подриња.[1] Недуго затим, Аустријско царство поново склапа мир са Османским царством 1791, и повлачи се из Београда.[1] Након овога долази до масовног исељавања Срба преко Саве у Аустрију.[1] Први српски устанакПред Први српски устанак на подручју Осата су јањичари вршили терор, тако да се српско становништво организовало у одбрани од јањичарских упада у ову област.[1] Србе је у то вријеме предводио Марко Васић, ковач из засеока Гручићи у Црвици.[1] Када је избио Први српски устанак, Хаџи Мелентије Стевановић из Осата је позвао Марка Васића да се придружи устаницима.[1] Марко Васић је заједно са Протом Матејом Ненадовићем, Јаковом Ненадовићем и Хаџи Мелентијем Стевановићем учествовао у првим устаничким борбама на Дрини 1804.[1] Пошто се истакао у борбама, позван је код Карађорђа који му је рекао: „Ја сам Карађорђе, а ти си од данас Карамарко“. Карамарко Васић (од тада), је од Карађорђа тражио војску да ослободи Осат.[1] Дата му је војска и војвода Лазар Мутап након чега су 1804. ослободили већи дио Осата и Црвицу.[1] Овај поход је ускоро пропао, а Карамарко Васић и Хаџи Мелентије Стевановић су у више наврата предводили борбе на Дрини.[1] Српски устаници су 14. септембра (по старом календару, на Крстовдан) 1807. на подручју Осата извојевали побједу над Османлијама, да би у бици која се десила на Лучиндан 1808. Османлије опустошиле Осат а у самој Црвици заробили 66 Срба.[1] Заробљене Србе су користили као живи штит у борби код Скелана, да би Карамарко Васић у новом окршају ослободио заробљене и потиснуо турску војско до Сребренице.[1] У Црвицу је на Митровдан 1808. упала турска војска и извршила покољ становништва које се окупило на сеоској слави.[1] Српски устаници предвођени Карамарком Васићем су напустили Осат 1813, након чега долази до гушења Првог српског устанка.[1] Године 1834. је дошло до масовног насељавања Турака прогнаних из Соколске нахије на подручје Осата, а 1862. до насељавања Турака прогнаних из Ужица.[1] Први свјетски ратОдмах по избијању Првог светског рата, шуцкори су у Црвици ухапсили трговца Дамњана Стојкановића, његовог брата Соврена и четворицу Јаковљевића (Павле, Јово, Петар и Милан), и отпремили их у логор Арад.[1] Од њих је само Дамњан Стојкановић преживио логор.[1] Већина становништва Црвице се пребацила преко Дрине, а мушкарци су ступили у српске добровољачке одреде, најчешће у ужичку здружену бригаду.[1] Добровољци су под командом мајора Косте Тодоровића прешли Дрину и водили борбе на подручју Осата и средњег Подриња у септембру 1914.[1] Групу Црвичана које је заробила аустроугарска војска и одвела у логоре, је током рата одведена на руски фронт, одакле су пребјегли на страну Руса.[1] У Добруџи су основане двије српске добровољачке дивизије које одлазе на Солунски фронт под именом Југословенска добровољачка дивизија.[1] У овој дивизије је било 28. Црвичана.[1] СтановништвоНа попису становништва ФНРЈ 1946, у Црвици је живјело 1.260 становника.[1]
Знаменити Црвичани
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
