Клоштар

Клоштар
Пoглeд ca Kлoштрa нa Лимски канал
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Истарска
Општина	Врсар
Област	Порештина
Становништво
— 2011.	40
Географске карактеристике
Координате	45° 08′ 37″ С; 13° 39′ 29″ И / 45.143662° С; 13.658027° И / 45.143662; 13.658027
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	117 m
Клоштар Клоштар на карти Хрватске
Остали подаци
Поштански број	52450 Vrsar (Orsera)
Регистарска ознака	PU

Клоштар (итал. San Michele di Leme ) је насеље у западној Истри (Порештина), у саставу Општине Врсар, Истарска жупанија.

Насеље је смештено на северној шумовитој крашкој заравни на 117 м н/v^[1] изнад врха Лимског канала око клоштара (манастира св. Миховила) из XIII. в. Налази се на путу за Врсар који се изнад врха Лимскога канала одваја од пута Пула–Трст

Најстарији археолошки налази на овом подручју сежу у дубоку прошлост - палеолитик (Ромуалдова пеĉина).

Између некадашњих феуда Калиседо (Градине) и Ловреча налази се Клоштар гдје је бенедиктинац Ромуалдо око 1002. основао бенедиктински манастир камалдољана. Од некада моћне опатије св. Миховила сачуван је део клаустра и  две цркве:

• Мања црквица је саграђена пре изградње манастира, а црквицу постоји и данас: рановизантијска је грађевина из VI. века, посвећена Блаженој Девици Марији, са полигоналном апсидом, бачвастим сводом и траговима фресака, најстаријим у Истри (вероватно из VIII. века).
• Свети Ромуалдо је саградио већу цркву Св. Миховила Арханђела над Лимом: једнобродна јe романичка базилика из XI. века са полукружном апсидом, првим објектом у романичком стилу који су у Истру донели бенедиктинци. У бочном зиду, високо испод кровишта, сачуване су оригиналне камене прозорске решетке са плетерним украсом. У цркви су сачувани и остаци романичких фресака, на којима се препознаје мучење св. Стефану и његово каменовање. Најбоље сачувани приказ је лик свеца на десној страни тријумфалног лука. Младeнaчки лик са тонзуром и опатским штапом приказује бенедиктинског свеца, можда самог св. Ромуалда. Ликови су обликовани контурама светле и тамне боје, а на јагодицама лица јављају се карактеристичне црвене мрље. Иконографски и ликовни узори разнолики су, од каролиншких елемената у орнаментици до хеленистичко-оријенталних (византијских) мотива у одећи. Сви елементи обележја су јужнонемачке бенедиктинске уметности отонског раздобљаja.^[2]
• Након кратког раздобља напуштености због епидемија, неко су време у манастиру боравили темплари, а 1394 су га преузели монаси Сан Микеле из Мурана. Тада је подигнуто јужно крило опатијскога здања које се према дворишту (клаустор) диже на неколико лукова. У средишњем делу клаустра налази се романичка цистерна, на којој је стилизовани грб камалдољана са две голубице које пију из пехара. На жалост цели је комплекс клоштра још увек у распадајућем стању.

Доцније је прешао у посед манасира Св. Матије у Мурану. Картографски приказ целог поседа из XV. века, аутора познатог млетачког картографа фра Маура, сачуван је у штампаном облику из XVII. века. Редовници су манастир напустили 1652, а заменом некретнина је посед 1772. доспио у власништво феудалне породице Колети (Coletti) из Конељана (Conegliano), која је на рушевинама манастира изградила палату у неокласицистичком слилу. Тада је комплекс био средиште пољопривредног имања које је било организовано према тада савременим начелима модерне пољопривреде. Смрћу последњих мушких чланова у другој је половици XIX. века прешао у државно власништво, био је неко време седиште шумског газдинства. Палата, манастирске зграде и цркве су са временом запуштене и почеле су пропадати, до почетка XXI, века кад је започело планирање обнове целога комплекса. До сада су конзерваторски радови обухватили цркве, а истраживања се настављају са циљем ревитализовања целог комплекса^[3].

Многобројне бајк стазе око Клоштара (изнад Лимског канала)

Према попису становништва из 2001. године, насеље је имало 42 становника^[4] те 14 обитељских домаћинстава^[5], а на попису становништва 2011. године, Клоштар је имао 40 становника.

Напомена: Од 1857. до 1890. и у 1921. подаци су садржани у насељу Фленги, а 1931. у насељу Градина. У 1900. и 1910. исказано као део насеља.

На попису становништва 1991. године, насељено место Клоштар је имало 40 становника, следећег националног састава:

1. ^ „Kloštar - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-06-05. 
2. ^ Фучић, Бранко, Истарске фреске, Зора, Загреб, 1963.
3. ^ „Kloštar – Samostan sv. Mihovil | TZ Vrsar”. tzvrsar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-06-05. ^{[мртва веза]}
4. ^ „Naslovna”. template.gov.hr. Приступљено 2022-06-04. 
5. ^ Кућанства према обитељском саставу и обитељска кућанства према броју чланова, Попис 2001,, www.dzs.hr
6. ^ - Република Хрватска - Државни завод за статистику: Насеља и становништво Републике Хрватске 1857.-2011.