Конак (Сечањ)

Конак
Конак;
	Дворац Даниел
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
— 2022.	598
— густина	14,3/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 18′ 45″ С; 20° 54′ 37″ И / 45.312455° С; 20.910147° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	43 m
Површина	41,7 km2
	Конак Конак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23253
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Конак (мађ. Kanak) је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 598 становника.

Овде се налази Дворац у Конаку.

Историја

Током историје Конак је задржао своје име:

XV век — Конак
1717 — Конак
1919 — Конак

Конак 1425 – 1464. године постојао је у Кевиском комитату, у чијој су околини имали своје поседе породице де Хајм, де Итебе и де Кегера.

После 1716. године припадао је Конак Чаковачком диштрикту, и бројао 1717. године свега 17 кућа. А 1773. године вероватно услед сеобе потиских граничара у ове крајеве, било је већ 76 кућа. Године 1864. Конак је православна парохија у Чаковачком протопрезвитерату.^[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се "Канак" налази у Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.^[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Канаку" је само један свештеник. Парох поп Лазар Николић (рукоп. 1789) служио се само српским језиком.^[3]

Године 1758, подигнута је православна црква, а 1779. године. Конак је припојен Новопећком срезу Торонталског комитата.

Од 1787. године воде се српске црквене матичне књиге.

Године 1800. добила је загребачка надбискупија Конак, у замену за хрватска добра. Бискуп Максимилијан Врховац дао је Конак у дар Илији Петровићу, септевиру Стола Седморице, кога ускоро насели син му Јосиф.

Године 1804. подигнута је садашња црква. Тих година доселили се у Конак нешто мало Хрвата и више Немаца, којима властелин Јосиф Петровић подигне католичку богомољу (1816) посвећену Светом Јосифу. Од 1816 – 1820. год. имао је Конак католичку куратију.

После 1920. године одселили су се Немци из Конака. На њихова места доселили су се Бугари из Старог Бешенова, Регендорфа, Винге и Лукачфалве. Око 1836. године било је овде 53 целе поданичке сесије. Године 1844. отворена је бугарска римокатоличка школа. Године 1827. било је 890 становника, од којих православних 777, католика 101, и Јевреја 3. Током мађарске буне, 6. августа 1848. год. Срби на страни бечког двора а против побуњених Мађара су спалили Конак. Од избеглих Хрвата и Бугара вратили су се само Бугари.

Године 1844. спремало се 15 српских православних породица из места, за исељење у Кнежевину Србију, надомак Кладова. Али граничарске власти су отезале са давањем дозволе, као тешко је ишло са продајом имања. Десила се мађарска буна током које су настрадали. Дочекали су ови и 1857. годину а да нису отишли преко Дунава. Обновили су сада код власти молбу за премештај.^[4]

Године 1862. подигнута је мала римокатоличка црква посвећена Светом Јовану Крститељу. А 1863. завршио је Данијел Чолаковић израду иконостаса српске православне цркве.

У Коначком атару, североисточно од села, налази се мочварна поља „Шаруд“, на којој је у средњем веку постојало насеље Шарудовар, које је припадало Тамишком комитату. У Шаруду је 1330-1334. год. била парохија. Године 1438. добила су браћа Таловац било је четири брата Шаруд од „српског барона", челника Радича и протопревитера Богдана.^[5]

Двадесети век

Постојала је у Конаку у међуратном периоду фабрика, "Прва српска фабрика конфекције" АД. Та најмодерније грађена фабрика правила је одела за децу и одрасле.^[6]

Популација кроз историју.

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.^[7]
Становника	1402	1112	1387	1554	1824	1998
Срба	?	?	?	?	?	886
Румуна	-	?	?	?	?	14
Немаца	-	?	?	?	?	195
Мађара	-	?	?	?	?	427
Осталих	-	?	?	?	?	0

Демографија

У насељу Конак живи 781 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,8 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 383 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	1.828
1953.	1.838
1961.	1.726
1971.	1.459
1981.	1.211
1991.	1.150	1.116
2002.	996	1.024
2011.	772

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	401	40,26%
Мађари	371	37,24%
Бугари	73	7,32%
Југословени	27	2,71%
Роми	19	1,90%
Хрвати	18	1,80%
Словаци	10	1,00%
Македонци	10	1,00%
Румуни	7	0,70%
Немци	4	0,40%
Словенци	2	0,20%
Црногорци	1	0,10%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	0	1
80+	11	18
75—79	23	19
70—74	29	32
65—69	31	54
60—64	32	30
55—59	17	33
50—54	26	29
45—49	44	27
40—44	42	32
35—39	45	37
30—34	26	35
25—29	19	19
20—24	25	17
15—19	42	28
10—14	33	45
5—9	24	32
0—4	13	26
Просек :	41,8	42,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	467	517	510	434	421	410	383

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	94	121	63	68	27	8	0	2	0	0	2,60

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	412	117	249	34	12
Женски	411	59	246	98	8
УКУПНО	823	176	495	132	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	235	165	0	3	17
Женски	136	76	0	0	24
УКУПНО	371	241	0	3	41
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	4	7	16
Женски	0	1	10	2	1
УКУПНО	1	7	14	9	17
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	10	2	1
Женски	0	0	2	10	10
УКУПНО	0	0	12	12	11
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	1	0	0

Галерија

Православна црква у селу
Католичка црква у селу

Референце

^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
^ "Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1929.
^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора, Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“.
Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници, чиме су се бавили мештани.