Конак (Сечањ)

Конак
Конак;
	Дворац Даниел
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
— 2022.	598
— густина	14,3/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 18′ 45″ С; 20° 54′ 37″ И / 45.312455° С; 20.910147° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	43 m
Површина	41,7 km2
	Конак Конак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23253
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Конак (мађ. Kanak) је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 598 становника.

Овде се налази Дворац у Конаку.

Историја

Током историје Конак је задржао своје име:

XV век — Конак
1717 — Конак
1919 — Конак

Конак 1425 – 1464. године постојао је у Кевиском комитату, у чијој су околини имали своје поседе породице де Хајм, де Итебе и де Кегера.

После 1716. године припадао је Конак Чаковачком диштрикту, и бројао 1717. године свега 17 кућа. А 1773. године вероватно услед сеобе потиских граничара у ове крајеве, било је већ 76 кућа. Године 1864. Конак је православна парохија у Чаковачком протопрезвитерату.^[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да се "Канак" налази у Чаковачком округу и дистрикту. Становништво је било измешано српско и влашко.^[2] Када је 1797. године пописан православни клир у "Канаку" је само један свештеник. Парох поп Лазар Николић (рукоп. 1789) служио се само српским језиком.^[3]

Године 1758, подигнута је православна црква, а 1779. године. Конак је припојен Новопећком срезу Торонталског комитата.

Од 1787. године воде се српске црквене матичне књиге.

Године 1800. добила је загребачка надбискупија Конак, у замену за хрватска добра. Бискуп Максимилијан Врховац дао је Конак у дар Илији Петровићу, септевиру Стола Седморице, кога ускоро насели син му Јосиф.

Године 1804. подигнута је садашња црква. Тих година доселили се у Конак нешто мало Хрвата и више Немаца, којима властелин Јосиф Петровић подигне католичку богомољу (1816) посвећену Светом Јосифу. Од 1816 – 1820. год. имао је Конак католичку куратију.

После 1920. године одселили су се Немци из Конака. На њихова места доселили су се Бугари из Старог Бешенова, Регендорфа, Винге и Лукачфалве. Око 1836. године било је овде 53 целе поданичке сесије. Године 1844. отворена је бугарска римокатоличка школа. Године 1827. било је 890 становника, од којих православних 777, католика 101, и Јевреја 3. Током мађарске буне, 6. августа 1848. год. Срби на страни бечког двора а против побуњених Мађара су спалили Конак. Од избеглих Хрвата и Бугара вратили су се само Бугари.

Године 1844. спремало се 15 српских православних породица из места, за исељење у Кнежевину Србију, надомак Кладова. Али граничарске власти су отезале са давањем дозволе, као тешко је ишло са продајом имања. Десила се мађарска буна током које су настрадали. Дочекали су ови и 1857. годину а да нису отишли преко Дунава. Обновили су сада код власти молбу за премештај.^[4]

Године 1862. подигнута је мала римокатоличка црква посвећена Светом Јовану Крститељу. А 1863. завршио је Данијел Чолаковић израду иконостаса српске православне цркве.

У Коначком атару, североисточно од села, налази се мочварна поља „Шаруд“, на којој је у средњем веку постојало насеље Шарудовар, које је припадало Тамишком комитату. У Шаруду је 1330-1334. год. била парохија. Године 1438. добила су браћа Таловац било је четири брата Шаруд од „српског барона", челника Радича и протопревитера Богдана.^[5]

Двадесети век

Постојала је у Конаку у међуратном периоду фабрика, "Прва српска фабрика конфекције" АД. Та најмодерније грађена фабрика правила је одела за децу и одрасле.^[6]

Популација кроз историју.

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.^[7]
Становника	1402	1112	1387	1554	1824	1998
Срба	?	?	?	?	?	886
Румуна	-	?	?	?	?	14
Немаца	-	?	?	?	?	195
Мађара	-	?	?	?	?	427
Осталих	-	?	?	?	?	0

Демографија

У насељу Конак живи 781 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,1 година (41,8 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 383 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[8]
Година	Становника
1948.	1.828
1953.	1.838
1961.	1.726
1971.	1.459
1981.	1.211
1991.	1.150	1.116
2002.	996	1.024
2011.	772

Етнички састав према попису из 2002.‍^[9]

Срби	401	40,26%
Мађари	371	37,24%
Бугари	73	7,32%
Југословени	27	2,71%
Роми	19	1,90%
Хрвати	18	1,80%
Словаци	10	1,00%
Македонци	10	1,00%
Румуни	7	0,70%
Немци	4	0,40%
Словенци	2	0,20%
Црногорци	1	0,10%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[10]


	м	ж
?	0	1
80+	11	18
75—79	23	19
70—74	29	32
65—69	31	54
60—64	32	30
55—59	17	33
50—54	26	29
45—49	44	27
40—44	42	32
35—39	45	37
30—34	26	35
25—29	19	19
20—24	25	17
15—19	42	28
10—14	33	45
5—9	24	32
0—4	13	26
Просек :	41,8	42,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	467	517	510	434	421	410	383

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	94	121	63	68	27	8	0	2	0	0	2,60

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	412	117	249	34	12
Женски	411	59	246	98	8
УКУПНО	823	176	495	132	20

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	235	165	0	3	17
Женски	136	76	0	0	24
Укупно	371	241	0	3	41

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	6	4	7	16
Женски	0	1	10	2	1
Укупно	1	7	14	9	17

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	10	2	1
Женски	0	0	2	10	10
Укупно	0	0	12	12	11

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	1	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	2	1	0	0

Галерија

Православна црква у селу
Католичка црква у селу

Референце

^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
^ Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М. (Беч 1999).
^ "Београдске општинске новине", Београд 1. октобар 1929.
^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. саставио Др Владимир Марган, бив. Председник Обласног одбора, Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево“.
Историјски преглед Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). Летопис период 1812 – 2009. г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници, чиме су се бавили мештани.