Шурјан

Шурјан
Шурјан;
	Православна црква у селу
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Средњобанатски
Општина	Сечањ
Становништво
— 2022.	168
— густина	5/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 23′ 55″ С; 20° 52′ 23″ И / 45.398675° С; 20.872957° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	82 m
Површина	45,0 km2
	Шурјан Шурјан на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23254
Позивни број	023
Регистарска ознака	ZR

Шурјан (мађ. Surján) је насељено место у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 168 становника.

Шурјан је погранично место, код границе са Румунијом.

Историја

Село Шурјан, у непосредној близини Јаше Томића, удаљено је од румунске границе непуна 2 km.

По први пут се помиње име Шерјен (Serjen) 1470. године име је добило по имену властелина Шерјена. Године 1717. добија име Шурјан, и пошто су становници напустили место Шурјан остало је само 32 куће. У половини тога века доселили су се српско становништво и 1783. године настанили су се у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку.

Међутим, њихова места су заузели, доселили се Срби из (сада пограничног) села Чавоша на румунској страни. Тако да је тада повећано на 69 кућа. „Шуријан” је 1764. године био православна парохија Чаковачког протопрезвирата.^[1] По аустријском царском ревизору Ерлеру место је 1774. године било у Чаковачком округу и дистрикту, а становништво већинско српско.^[2] Када је 1797. године пописан православни клир у „Шуријану” је само један свештеник. Парох поп Никодим Лаушевић (рукоп. 1765) говорио је само српским језиком.^[3]

У XVIII веку подигнута је црква и била су 484 православних и 20 католичких становника. Парохијско звање је основано и црквене матрикуле се воде од 1779. године. Године 1846. парох је поп Софроније Поповић, а капелан поп Јован Поповић. Село има тада 396 становника, а народну школу похађа 20 ученика које учи Недељко Жељски.^[4]

Житељ шурјански Никола Кнежевић је 1892. године сав свој велики иметак поклонио српству, у хуманитарне сврхе, у Новом Саду.^[5]

По пуштању у саобраћај железничке пруге Сечањ – Пардањ (1889. год.) Шурјан је добио железничку станицу. А 1902. године подигнута је школа.^[6]

Популација кроз историју.^[7]

Година	1869.	1880.	1890.	1900.	1910.	1921.
Становника	646	539	633	618	563	759
Срба	?	?	?	?	?	603
Румуна	-	?	?	?	?	13
Немаца	-	?	?	?	?	62
Мађара	-	?	?	?	?	277
Осталих	-	?	?	?	?	0

Црква споменик културе

Присилно католичење и помађаривање које су спроводиле локалне власти пограничног села на румунској страни, навело је српско становништво да 1783. пређе у села Војне границе Самош, Шурјан и Боку. Тада су становници Чавоша пренели иконе са свог иконостаса у Шурјан, чија је Вазнесењска црква у данашњем облику подигнута 1940. на месту старијих грађевина (прве из 1765. и друге из 1835). Све пренете иконе из румунског Чавоша (њих тридесетак) и два пара царских двери, настале у XVIII столећу, подељене су у три серије према стилским особеностима. Прва група припада кругу зографа око Недељка Поповића Шербана и све имају као оквир узану златну и црвену траку, а пресликане су делимично или потпуно. На њима је графицизам мање изражен, поједностављена је линија одеће, али чист колорит и солидна техника упућују на Шербана или његове сараднике. Другу серију чине иконе слабог сеоског мајстора, више етнографских него уметничких вредности. Целивајуће иконе чине трећу групу заједно са иконом св. Симеона и св. Саве Српског. Постоји још једна већа живописана дрвена плоча, вероватно део иконостаса, са фигурама пророка. Иако варирајући у квалитету, све иконе са иконостаса у Чавошу пренете у шурјановачку богомољу, остају у домену традиционалног зографског сликарства путујућих самоука.^[8]

Демографија

Кретање броја становника:

1869: 646
1900: 618

У насељу Шурјан живи 266 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,5 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,73.

Становништво у овом насељу је мешовито са приближно истом заступљеношћу Срба и Мађара, а у последњих пет пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[9]
Година	Становника
1921.	759
1931.	821
1948.	682
1953.	807
1961.	734
1971.	483
1981.	406
1991.	377	377
2002.	330	333

Етнички састав према попису из 2002.‍^[10]

Срби	145	43,93%
Мађари	140	42,42%
Роми	9	2,72%
Југословени	9	2,72%
Словаци	2	0,60%
Румуни	2	0,60%
Македонци	2	0,60%
Хрвати	1	0,30%

Становништво према полу и старости^[11]


	м	ж
?	0	1
80+	7	4
75—79	9	13
70—74	7	7
65—69	8	6
60—64	6	13
55—59	12	9
50—54	15	12
45—49	13	14
40—44	10	9
35—39	11	9
30—34	15	10
25—29	9	8
20—24	11	11
15—19	9	4
10—14	15	7
5—9	12	10
0—4	10	4
Просек :	39,5	44,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	198	224	197	144	136	131	121

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	25	40	20	22	9	4	0	1	0	0	2,73

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	142	40	88	7	6	1
Женски	130	15	88	26	1	0
УКУПНО	272	55	176	33	7	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	99	69	0	0	12
Женски	50	43	0	0	1
Укупно	149	112	0	0	13

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	7	0	0	3
Женски	0	0	0	0	1
Укупно	0	7	0	0	4

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	4	0	1
Женски	0	0	0	2	2
Укупно	0	0	4	2	3

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	1	0	0
Укупно	0	1	0	3

Референце

^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
^ "Браник", Нови Сад 1892.
^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
^ Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. :
^ Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1910/49. од 21.11.1949. год, :
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Милекер, Феликс; Пантић, Коста; Белча, Душан (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.
„Монографија Подунавске области“ 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927, „Напредак Панчево“
„Историјски преглед Подунавске области, банатски део“; написао Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
„Летопис општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји“. Марина М. Беч 1999.