Конвенција о метру

Конвенција о метру (фр. Convention du Mètre), такође познат као Уговор о метру,^[1] је међународни уговор који су у Паризу потписали 20. маја 1875. године представници 17 земаља: Аргентине, Аустроугарске, Белгије, Бразила, Венецуеле, Данске, Италије, Немачке, Османског царства, Перуа, Португалије, Русије, Сједињених Америчких Држава, Уније Шведске и Норвешке, Француске, Швајцарске и Шпаније.

Споразумом је основан Међународни биро за тегове и мере (BIPM), међународна организација, под надлежношћу Генералне конференције за тегове и мере (CGPM) и под надзором Међународног комитета за тегове и мере (CIPM). Ове организације координирају међународну метрологију и развој међународно признатих система мерења.

Конвенција о метру успоставила је сталну организациону структуру за владе чланица како би деловале у заједничком договору по свим питањима која се односе на јединице мере. Управни органи BIPM-а су:

• Генерална конференција за тегове и мере (фр. Conférence générale des poids et mesures или CGPM) — пленарни орган BIPM-а који се састоји од делегата свих влада уговорница, и
• Међународни комитет за тегове и мере (фр. Comité international des poids et mesures или CIPM) — орган за управљање и надзор састављен од 18 истакнутих метролога из 18 различитих држава чланица

Седиште или секретаријат BIPM-а је у Сен Клуу, у Француској. Запошљава око 70 људи и домаћин је формалних састанака BIPM-а.

У почетку је делокруг Конвенције о метру покривао само јединице за масу и дужину. Године 1921, на шестом састанку CGPM-а, конвенција је измењена тако да се њен обим проширио на друге области физике. Године 1960, на једанаестом састанку CGPM-а, њен систем јединица је назван Међународни систем јединица (фр. Système international d'unités, скраћено СИ). ^[2]

Конвенција о метру предвиђа да само нације могу бити чланице BIPM-а. Године 1999, CGPM је створен у статусу придруженог члана, како би се омогућило државама које нису чланице и економским субјектима да учествују у неким активностима BIPM-а преко својих националних метролошких института (NMI).

CGPM је имала 64 члана и 37 сарадника, Ажурирано: 16. октобар 2024. (2024-10-16)^{[ажурирање]}

Чланство у CGPM-у захтева плаћање значајне чланарине. Заостајање у плаћању ових уплата током година довело је до искључења неких бивших чланова.

BIPM има две класе чланова – пуноправно чланство за оне државе које желе да учествују у активностима BIPM-а и придружено чланство за оне земље или економије које желе да учествују само у програму MRA. Придружени чланови имају статус посматрача на CGPM-у. Пошто све формалне везе између организација конвенције и националних влада обавља амбасадор државе чланице у Француској, имплицитно је да државе чланице морају имати дипломатске односе са Француском,^[3] иако су током оба светска рата нације које су биле у рату са Француском задржале своје чланство у CGPM-у.^[4] Уводном сесијом сваке CGPM конференције председава француски министар спољних послова, а наредним сесијама председава председник Француске академије наука.^[5]

Дана 20. маја 1875. године, представници седамнаест земаља које су присуствовале Конференцији о метру 1875. године потписали су Конвенцију о метру. У априлу 1884. године, Х. Џ. Чејни, чувар стандарда у Лондону, незванично је контактирао BIPM распитујући се да ли ће BIPM калибрисати неке стандарде метра који су произведени у Британији. Ол Џејкоб Брох, директор BIPM-а, одговорио је да није овлашћен да врши такве калибрације за државе које нису чланице. Британска влада је потписала конвенцију 17. септембра 1884.^[6] Овај број је порастао на 21 до 1900., 32 до 1950. године и 49 до 2001. Ажурирано: 16. октобар 2024. (2024-10-16)^{[ажурирање]}, чланство Генералне конференције чинило је 64 државе чланице, 37 придружених држава и економија и четири међународне организације, како следи (са годином партнерства у заградама):^[7]

На свом 21. састанку (октобар 1999), CGPM је створио категорију „придружених чланица“ за оне државе које још нису чланице BIPM-а и за привредни савез.^[11]

Следеће међународне организације су потписале CIPM MRA:

• Међународна агенција за атомску енергију (МААЕ), Беч, Аустрија (1999)
• Институт за референтне материјале и мерења (IRMM), Гел, Белгија (1999)
• Светска метеоролошка организација (WMO), Женева, Швајцарска (2010)
• Европска свемирска агенција (ЕСА), Париз, Француска (2012)

Следећи бивши чланови су искључени из организације због тога што нису исплатили заостале дугове током више година и због тога што нису обезбедили никакав план плаћања:^[16]

• Венецуела је била држава чланица од 1879. до 14. новембра 2018.^[17]
• Доминиканска Република је била држава чланица од 1954.^[18] до 31. децембра 2014.^[19]
• Јемен је био придружени члан од 21. јула 2014. до 1. јануара 2018.^[20]
• Камерун је био држава чланица од 1970.^[18] до 22. октобра 2012.^[21]
• Северна Кореја је била држава чланица од 1982.^[22][18] до 2012.^[16]
• Сејшели су били придружени члан од 10. септембра 2010. до 31. децембра 2021.^[23]
• Судан је био придружени члан од 26. јуна 2014. до 31. децембра 2021.^[24]

• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Metric System”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 18 (11 изд.). Cambridge University Press. 
• Kershaw, Michael. "The 'nec plus ultra' of precision measurement: Geodesy and the forgotten purpose of the Metre Convention." Studies in History and Philosophy of Science Part A 43.4 (2012): 563–576. online^{[мртва веза]}
• Quinn, Terry. "The Metre Convention and world-wide comparability of measurement results." Accreditation and quality assurance 9.9 (2004): 533–538.
• Stigler, S. The History of Statistics: The Measurement of Uncertainty before 1900 (1986).

Викизворник има изворни текст повезан са чланком Конвенција о метру.

• Текст актуелне верзије Конвенције (на француском језику са незваничним преводом на енглески на крају) Архивирано 8 октобар 2021 на сајту Wayback Machine
• Текст на енглеском, Конгресна библиотека, Архивирано 21 фебруар 2017 на сајту Wayback Machine
• Текст споразума CIPM-MRA Архивирано 19 септембар 2012 на сајту Wayback Machine