Корчула

Корчула (итал. Curzola, грч. Κόρκυρα Μέλαινα [Kórkyra Mélaina], лат. Corcyra Nigra, стнем. Kurzel, стсл. Кркар) је хрватско острво на Јадранском мору поред далматинске обале.

Основни подаци

Острво припада Дубровачко-неретванској жупанији, има површину од 279,03 km² (дужина 46,8 km, ширина 5,3-7,8 km) и 17.038 становника. Највиша брда су Клупца са 568 м и Ком са 510 м.

Становништво

Корчула има 17000 становника. Друго је острво у Хрватској по броју становника.

Насеља

Три највећа места на Корчули су главни град Корчула, град Блато у унутрашњости као и мали лучки град Вела Лука на западу острва.

У главном граду стоји вероватно кућа у којој је рођен Марко Поло. Постоји спор да ли је рођен ту или можда негде другде.

Историја

Неретљанска област ("Паганија") у 9. веку према Константину Порфирогениту. Већину становништва су чинили некрштени Срби

Прво словенско становништво острва су Срби Неретљани према цару Константину Порфирогениту^[1], који нису прихватили хришћанство када је то учинила већина Јужних Словена. Корчула је била део Паганије. Петар Франасовић, римокатолички Србин^[2] и свештеник из места Трстено, родом са Корчуле, 1864. пише да су Срби Неретљани населили Корчулу.^[3]

Срби Неретвани, који почетком 800. год. посвојише Корчулу, град утврдише...

Дана 8. септембра 1298. године одвијала се близу острва Битка код Курзола између флота Венеције и Ђенове.

На острву је 1220. године подигнут православни храм посвећен Успенију Богородице. Поред православних Грка (који су имали свој храм) ту су живели и Срби, њих око 500 и то махом трговаца. До 1350. године број Срба је растао, а упоредо и богатство. Онда долази Венеција - Млетачка република осваја те просторе. Од православне цркве одузета је богомоља и предата католичком женском самостану. Православни храм је постао католичка црква Св. Варваре. Током векова зграда цркве је пропадала а власништво се мењало. Око 1880. године град Корчула је то сада руинирано здање пребацила у државни ераријални фонд^[4] ге и остало и по ослобођењу 1918. године.

Године 1840. на Корчули живи трговац Радо Поповић, који је набавио српску (ћириличну) књигу у Дубровнику.^[5]

Јак православни покрет који је настао на острву Вису пренео се 1926. године и на Корчулу. Ту је почетком те године 20 породица католика прешло у православље. Мештани су били у сукобу са католичким свештеником.^[6] Срби досељеници су формирали православну Црквену општину и измолили православног свештеника. Стари српски православни храм - стара Немањићка задужбина је преузет из државног фонда, и обновљен за богослужења, заслугом председника корчуланске општине др Ј. Арнерића. Освећење обновљене српске цркве посвећене Успењу Пресвете Богородице уследило је 22. новембра 1934. године.

Види још

Референце

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 19. 12. 2008. г. Приступљено 16. 3. 2007.
^ Tolja, Nikola (2011). Dubrovački Srbi katolici, istine i zablude, pp.548.
^ Narodni koledar, Ulomak iz korčulanske povjestnice, pp. 28. Zadar: Matica dalmatinska. 1864.
^ "Време", Београд 22. новембар 1934.
^ "Младић како треба да се изобрази", превод са немачког, Задар 1840.
^ "Време", Београд 29. јануара 1926. године