Коста Јанковић Коста Јанковић (1851–1883) био је земљорадник из Прћиловице, осуђен на смрт и стрељан због учешћа у Тимочкој буни.[1][2] БиографијаНа основу исказа који је дао полицији у Алексинцу од 3. новембра 1883,[а] Коста Јанковић родио се 1851. године у селу Прилике код Ивањице, где је живео до 12. године. Око 1863. преселио се у Прћиловицу, где се бавио земљорадњом.[2] Тимочка бунаПредвече 31. октобра 1883. Коста се придружио маси народа која се већ окупила пред среском канцеларијом у Прћиловици. Били су ту народни војници из целог моравског среза, неки са оружјем, а неки са батинама, који су се окупили на позив четовођа (старешина народне војске) Николе Јовића[3] и Милије Анђелковића[б] из Гредетина. Четовође су прве викнуле да се срески капетан Милан Васиљевић и сви чиновници повежу, што је окупљени народ једногласно прихватио. Коста је лично појасом (тканице) везао руке капетану Васиљевићу и затворио га у механску собу. Заједно са капетаном тада су везани и затворени срески писар Димитрије Ракић и практиканти Младен Обркнежевић и Петар Грба, а остали су затворени до 2. новембра ујутро. Окупљени народ изабрао је за команданта попа Лазара Јовановића из Трњана, а за командира (водника) Милана Петровића из Радевца, који је раније био батаљонски командир II класе народне војске.[4] По заповести ове двојице, устаници су ноћу кренули на Алексинац да узму из војног магацина одузето оружје народне војске и ослободе радикалског посланика Станка Петровића, који је био у истражном затвору. Око поноћи устаници су стигли у Алексинац и заузели војни магацин, узевши пушке и муницију које су им биле одузете. Затим су заузели окружно начелство и суд, одакле су ослободили ухапшене радикале. Одмах затим стигао је у начелство Коле Кнежевић, који је преузео власт и наредио да се сви чиновници похапсе, што је и извршено. Коста је затим отишао у механу, где је остао до јутра.[4] Рано ујутро 1. новембра, Коста је са устаничком војском под командом попа Лазара и командира Милана кренуо у село Катун, да подиже села алексиначког среза на оружје. Овај устанички одред сузбијен је од 2 чете стајаће војске из Ниша под командом потпуковника Стевана Беничког у кратком окршају код села Дражевца, у коме су погинула двојица устаника[5]. Коста се са делом устаника повукао у старе шанчеве код Алексинца, где су остали до пола ноћи, када су се разбежали кућама.[4] СуђењеСудио му је Преки суд у Зајечару 18. новембра 1883. године, заједно са Колетом Кнежевићем.[6] На суђењу је оптужен као један од осморице вођа побуне у Алексинцу од 1. новембра. Признао је своје учешће у буни, али је порицао да је био вођа буне, сваљујући одговорност на изабране старешине и Колета Кнежевића.[7][8] Истог дана је осуђен на смрт, а пресуда је извршена сутрадан, 19. новембра, на брду Краљевица код Зајечара. Напомене
Референце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
