Краљевски југословенски аероклуб Наша крилаНационални Аероклуб Србије „Наша крила“ (НАКС) (енгл. National Aeroclub of Serbia) је удружење грађана чији је циљ развој цивилног ваздухопловства у Србији[1]. Историјат Све што је у земљи Србији основано у кафани има шансе на успех. Тако је и са овим удружењем. Основано је у Београду у кафани "код Белог орла" 22. октобра 1921. године. Основали су га српски авијатичари ратни ветерани са Солунског фронта под називом „Српски Аероклуб“. Оснивачи су били: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, Др. Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић-Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепловић, Атилије Распор, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и поручник Богдан Богдановић. За почасног председника Аероклуба изабран је др. Рудолф Арчибалд Рајс, за председника Матија Хођера, за секретара Сава Микић, за благајника Драгиша Вујић и за библиотекара Сава Симић. Прва редовна скупштина Аероклуба одржана је 14. маја 1922. године на којој је изабран управни и надзорни одбор, усвојена правила клуба и изабрано ново руководство. Нову управу Аероклуба су сачињавали: председник Матија Хођера, потпредседник Тадија Сондермајер, секретар Милан Ивановић, благајник Драгиша Вујић и библиотекар Сава Симић. На овој скупштини је промењен и назив тако да је од ње Аероклуб званично носио назив „Аероклуб Срба, Хрвата и Словенаца” тј. добија југословенски карактер[2]. Марта 1923. године, доживотни почасни председник постао је кнез Павле Карађорђевић. У јуну 1924. је изашао први број часописа „Наша крила”; администрација и редакција су се налазили у стану Аеро-Клуба, у ул. Милоша Великог 17.[3] Аероклуб је неколико пута мењао име, 1928. званичан назив му је Аероклуб Краљевине Југославије „Наша крила”, и коначно 1935. Краљевски југословенски Аероклуб „Наша крила”. Клуб је постао члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ) од свог оснивања. Циљеви ове националне установе цивилног ваздухопловства били су: подизање ваздухопловне културе, образовање потребних кадрова, оснивање домаће аеро-наутичке индустрије, развијање ваздушних саобраћајних линија, истраживање животињског света из ваздуха, снимање земљишта и градова, развој ваздухопловног спорта и организовање спортских манифестација, ангажовање ваздушне полиције. Од 1924—1941, Аероклуб издаје свој часопис Наша крила(први број је изашао 1. јуна 1924. године), а од половине тридесетих година и посебан прилог за подмладак — Млада крила. Клуб се развијао све до 1941. године, а 1939. је имао око 54.000 чланова. Почетком Другог светског рата клуб је престао да постоји јер је окупатор, нацистичка Немачка, забранио рад и распустио организацију пошто је имала национална и патриотска обележја, по наредби генерал-пуковника Максимилијана фон Вајкса, окупационог команданта Србије. Аероклуб данасПосле распада Социјалистичке Југославије дошло је до распада и ваздухопловног система. Осамнаест предратних чланова Аероклуба Наша Крила, 72 члана оснивача и 4 оснивача-колективни чланови су 1. августа 1993. године обновили рад Аероклуба Наша Крила[4]. Аероклуб Србије је уписан 17. септембра 2010. године у Регистар удружења код Агенције за привредне регистре Републике Србије под називом: Национални Аероклуб Србије „Наша Крила“ (НАКС) са седиштем у Београду Узун Миркова бр.4, настављајући традицију Српског Аероклуба основаног 22. октобра 1921. године. Чиме се бави Национални Аероклуб Србије "Наша Крила" данас:
Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
