Обласни одбор аеро-клуба Наша крила у Нишу
Обласни одбор аеро-клуба „Наша крила” у Нишу (скраћено ОО АК „НК” Ниш) основан је 1927. године као удружење грађана југа и истока Србије, чији је циљ био развој спортског ваздухопловства у Србији и Краљевини Југославији.[1]. Клуб је настао на иницијативу и свесрдно залагање чланова Средишњег управног одбора Краљевског Аеро-клуба „Наша крила“ из Београда, као један од Обласни одбор Аеро-клуба „Наша крила“, са задатком да у области спортског ваздухопловства покрива делатност Аеро-клуба на целој територији ондашње нишке области, а некон формирањем Моравске бановине и на њеној територији. Пред Други светски рат. и престанак рада, рат током окупације АК је у свом летачком парку имао четири авиона и десетак једрилица.[2] Клупске просторије, од оснивања клуба налазиле су се у Нишу у улици генерала Милојка Лешјанина, у изнајмљениом простору зграде на потезу између улица Давидове и Скопљанске. ЗначајОд свог оснивања 1927. године до престанка са радом априла 1941. године, ОО АК „Наша крила“ у Нишу је:[3]
ИсторијаОснивању аеро-клубова у Краљевини Југославији зачето је крајем октобра 1921. године у Београду, у кафани „Код белогорла“, када је основан „Српски аеро-клуб“ од војних ваздухопловних ветерана са Солунског фронта. Потом је 14. маја 1922. године регистрован аероклуб под називом Аеро-клуб Краљевине СХС „Наша крила”, који је од 1935. године, па све до избијања Другог светског рата у Југославији, носио назив Краљевски Југословенски Аеро-клуб „Наша крила“. У оквиру њега налазила се Средишња управа АК „Наша крила“ из Београда која је до 1927. године у ондашњој Краљевини СХС имала осам обласних одбора.[3] У периоду од краја фебруара 1927. до одржавања Седме редовне годишње Скупштине АК Краљевине СХС „Наша крила“, у Скопљу маја 1928. године, формирана су 24 обласна и 195 месних одбора АК, међу којима је био и Обласни одбор (OO) АК „НК“ у Нишу, основан у првој половини 1927. године. Први председник ОО АК у Нишу био је генерал Милан Јечменић, тада на дужности команданта Моравске дивизијске области са седиштем у Нишу, који је у првим годинама постојања и рада АК, покренуо популаризацију ваздухопловства, и организацију нових месних одбора по местима Моравске бановине и омасовљавању клуба пријемом нових чланова.[3] Када је на чело ОО АК „НК“ у Нишу, 1933. године дошаои дивизијски генерал Драгослав Миљковић,[4] целокупна активност АК је интензивира у свим областима рада аеро-клуба.[5][6] Делатност АК се претежно у првим годинама његоовог рада одвијала кроз организовање предавања са темама из разних области ваздухопловства,[а] приказивање ваздухопловних филмова, организовање аеродана и аеромитинга, као и приређивање елитних друштвених забава.[3] Клуб је непрестано бројчано јачао, па је 1936. године омасовљавањем формирана организација школских ваздухопловних подмладака по средњим и средњим стручним школама, која је на крају 1936. довела до тога да ОО АК „НК“ у Нишу броји 1.105 чланова подмлатка, па је АК био на петом месту по величини у ондашњој држави - Краљевини Југославији, одмах после аероклубова из Београда, Новог Сада, Скопља и Сарајева.[7] Исте године основана је и моделарска секција на челу са Животом Јанковићем, тада вероучитељем Основне школе „Краљ Александар“ у Нишу, а касније свештеником и дугогодишњим старешином цркве Светог оца Николаја у Нишу.[3] Први хангари и ваздухоплови у АК
За потребе АК у Нишу, током 1936. године, на североисточној страни војног аеродрома у Медошевцу изграђен је први, а убрзо и други метални клупски хангар.[б]). Потом је средином августа 1936. године АК у Нишу добио и први ваздухоплов преко Средишње управе АК као поклон Војног ваздухопловства и свој први авион, „Физир“ — ознаке YU-PDN.[3] Филип Баранов, руски емигрант, који је био прослављени пилотски ас, по доласку у Србију радио је као професор летења у Новом Саду, а након доласка у Ниш почетком 1930-их постајо је први и главни спортски пилот моторних авиона Обласног одбора аероклуба „Наша крила” у Нишу.[8]
Аероклуб „Ниш“ је 1937. године организовао пет моделарских течајева са 215 полазника, мањи број чланова подмлатка и послао неколико чланова у Једриличарску школу на Златибору.[9] Обласни одбор аероклуба „Ниш“ у току 1937. године имао највећи број одржаних аеродана од свих обласних одбора у земљи и то укупно 28,19.[3] Такође према писање новинара листа Правда, први сеоски аеромитинг у Моравској и Вардарској бановини одржан је дана 26. јуна 1937. године у селу Бојнику близу Лебана, а у организацији аероклуба из Ниша.[10]
Септембра месеца 1938. године, када је Обласни одбор АК „Наша крила“ у Нишу је на војном аеродрому „Медошевац“, испред своја два клупска хангара организовао велики аеромитинг пред око 15.000 посетилаца, извршено је крштење другог клупског авиона, марке Месершмит Bf 108 (нем. Meserschmitt Bf-108 B-1 Taifun) — ознаке YU-PFC.[3][в]
ОО АК „Ниш“ У времену од 15. јуна до 15. октобра 1940. године организовао је прву једриличарску школу у близини Ниша код Корвинграда. Једриличарска школа са шаторским логором и новосаграђеним дрвеним баракама налазила се на самој десној обали Јужне Мораве између друмског и железничког моста и то непосредно уз друмски мост пута Ниш - Лесковац.[3]
Дана 3. новембра 1940. године, на централном нишком Тргу краља Милана, одржана је велика ваздухопловна свечаност, на којој је крштено осам нових једрилица Обласног одбора аероклуба (шест типа „Врабац“, једна типа „Цеплинг“ и једна типа „Комар“). Једрилице су добиле следећа имена: „Чегар“, „Орао“, „Синђелић“, „Делиград“, „Војвода Вук“, „Кобац“, „Соко“, „Ниш“. Њихови кумови су били: председник Краљевске владе Драгиша Цветковић, генерал Предић, министар за физичко васпитање народа Душан Пантић, бан Моравске бановине Јанићије Красојевић, командант V армије генерал Владимир Цукавац, потпуковник, Чедомир Стојиљковић, генерал Драгослав Миљковић, председник нишке Општине Драги Живковић.[12] Престанака радаИзбијање Другог светског рата, нацистичка окупација и грађански Југославији|рат у Југославији прекинули су рад аеро-клуба у Нишу, 8. априла 1947. године уласком непријатељске војске у Ниш.[13] Сусбина ваздухоплова Обласног одбор аеро-клуба Наша крила у Нишу, није потпуно разјашњена, по једној претпоставци баздухоплови су пред почетак Другог светског рата 1941. године предати Ваздухопловству војске Краљевине Југославије, а по другој да су ваздухоплови страдали током напада немачких авиона на нишки аеродром првих дана рата.[14] Ваздухоплови у флоти АК у НишуОд оснивања, до окупације Ниша од стране Немачке војске 8. априла 1941. године, аеро-клуб је у свом саставу имао следеће ваздухоплове (види табелу). Спортски авиони
Једрилице
Напомене
Види јошРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia