Криластонепчани живци

Криластонепчани живци (лат. nervi pterygopalatini) су бочне гране горњовиличног нерва, које се од њега одвајају у криластонепчаној јами. Најчешће их има 2-3 и простиру се од стабла горњовиличног живца унутра и наниже ка одговарајућем ганглиону. Они доносе ганглиону сензитивна нервна влакна, али од њега примају 1-2 одводне гранчице. Криластонепчани живци имају велики број грана, међу којима се посебно издвајају гране за носну дупљу и гране за тврдо и меко непце.^[1]^[2]^[3]^[4]

Гране за носну дупљу

Гране за носну дупљу се простиру ка унутра и највећим делом пролазе кроз клинастонепчани отвор и улазе у носну дупљу.

Спољашње задње горње носне гране (лат. rami nasales posteriores superiores laterales) одлазе до спољашњег зида дупље и оживчавају слузокожу горње и средње носне шкољке и одговарајућих носних ходника.

Унутрашње задње горње носне гране (лат. rami nasales posteriores superiores mediales) одлазе до носне преграде и инервишу њену слузокожу, а најдужа од ових грана је носно-непчани нерв (лат. nervus nasopalatinus). Он улази у канал секутића и спаја се са истоименим живцем супротне стране и великим непчаним живцем.^[3]^[5]

Гране за тврдо и меко непце

Гране за тврдо и меко непце су: велики и два мала непчана живца.

Велики непчани живац (лат. nervus palatinus major) се пружа од криластонепчаног ганглиона наниже и улази у велики непчани канал где прати истоимену артерију. Овде се од њега одвајају спољашње задње носне гране (лат. rami nasales posteriores inferiores laterales), које оживчавају доњу носну шкољку и доњи носни ходник. Након тога живац излази кроз велики непчани отвор тврдог непца и доспева у усну дупљу. Одатле се простире унапред и унутра и у пределу секутића се спаја са истоименим нервом супротне стране и носно-непчаним живцем. Он инервише слузокожу тврдог непца и унутрашњу страну десни горње вилице.

Мали непчани живци (лат. nervi palatini minores) се у почетку простиру паралелно са претходним живцем и након тога улазе у мале коштане непчане канале, путем којих долазе до меког непца. Ови живци инервишу слузокожу меког непца и непчани крајник.^[3]

Референце

^ „Charles Lee: Perineural Spread of Tumor Along the Fifth and Seventh Cranial Nerves”. Приступљено 28. 2. 2008.
^ Jerry L. Gadd; James L., PhD. Oschman; Hiatt, James L.; Leslie P., PhD. Gartner; Gartner, Leslie P. Textbook of head and neck anatomy. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. 2001. ISBN 978-0-7817-2166-0. стр. 277.
^ ^а ^б ^в Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.
^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Литература

Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.
Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.