Непчани крајник

Непчани крајник (лат. tonsilla palatina) је парни лимфоидно-епителни орган који је смештен на бочном зиду ждрелног сужења у тзв. крајничкој јами. Састављен је из великог броја лимфних чворића које прекрива епител. Најизраженији је у периду од 4. до 16. године живота, а након тога постепено атрофира. Има облик бадема и веома промењиве димензије, јер су крајници често увећани код запаљењских процеса различите етиологије.^[1][2][3]

Спољашња страна крајника је прекривена подслузокожним слојем ждрела и прислоњена је уз бочни зид орофаринкса, односно уз образно-ждрелни део мишића горњег констриктора ждрела. Унутрашња страна је окренута према лумену ждрела и може да се уочи при јаче отвореним устима. Она је неравна, односно прекривена крајничким јамицама.

Артерије непчаних крајника потичу из усходне непчане, језичне, усходне ждрелне и малих непчаних артерија. Вене се уливају у ждрелне вене, птеригоидни сплет и спољашњу непчану вену. У оживчавању крајника учествују гране језично-ждрелног живца, језичног живца и малих непчаних живаца.

Оперативни поступак којим се потпуно уклањају непчани крајници се назива тонзилектомија, док се њихово делимично уклањање означава као тонзилотомија.

• Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
• Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига.