Арго Навис је 1752. године поделио француски астроном Никола Луј де Лакај на три дела, укључујући Аргус. Упркос подели, Лакај је задржао један скуп Бајерових ознака за цело сазвежђе, Арго. Стога, Карина има α, β и ε, Вела има γ и δ, Пупис има ζ и тако даље.[1] У 19. веку, ова три дела Арга су се успоставила као одвојена сазвежђа и формално су укључена на листу од 88 модерних IAU сазвежђа 1930. године.[2]
Звезде
Након поделе сазвежђа Argo Navis, звезде су задржале своје старе ознаке (алфа, бета...) тако да у Крми нема ни алфе ни бете, већ је најсјајнија звезда зета Крме (Наос, „брод“). Зета је настала у сазвежђу Једро и од свог настанка до данас је прешла пут од преко 400 светлосних година, а тренутно се налази на 1090 светлосних година од Сунца. У питању је плави суперџин О класе, површинске температуре 42 400 К, 790 000 пута веће луминозности од Сунца, привидне магнитуде 2,25.
Друга звезда по сјајности је пи Крме (Ахади, „која обећава“), која се налази у близини границе са сазвежђем Велики пас и најсјајнија је звезда отвореног јатаКолиндер 135. Пи Крме је суперџин К класе, магнитуде 2,70.
Ро Крме (Туреис, „мали штит“) је трећа звезда по сјајности у овом сазвежђу, магнитуде 2,81. Ро Крме је жути џин који се тренутно налази у процесу преласка у субџина, а налази се на око 63 светлосне године од Сунца. Једна је од најсјајнијих променљивих звездатипа Delta Scuti.
Објекти дубоког неба
Како кроз Крму пролази Млечни пут, у њој се налази већи број занимљивих звезданих јата.
М93 је отворено звездано јато које се налази на око 3600 светлосних година од Сунца а има 20 - 24 светлосних година у пречнику. Старост јата је процењена на око 100 милиона година, а најсјајније звезде овог јата су плави џинови.
М46 је врло светло и велико отворено звездано јато у коме се налази планетарна маглинаNGC 2438. Налази се на око 5500 светлосних година од Сунца. На само степен од М46, а на 1600 светлосних година од Сунца, се налази још једно отворено звездано јато — М47. Старост М47 се процењује на око 78 милиона година а садржи педесетак звезда.
Још једно отворено јато, NGC 2451, се налази у Крми. NGC 2451 садржи четрдесетак звезда и старо је око 36 милиона година, а налази се на око 850 светлосних година од Сунца.
Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii. Архивирано из оригинала 15. 04. 2013. г. Приступљено 25. 06. 2022.
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-85349-1.
Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x.
Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983.
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN978-0-521-19876-9.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN0-691-08913-2.
Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572.
Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR40678678. doi:10.1086/131763.
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN978-0-939923-78-6.
Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201.
Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Архивирано из оригинала 04. 06. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)