Године 1098, западноевропски крсташи су узурпирали град Едесу и заузели Антиохију на њиховом оружаном ходочашћу у Јерусалим, које је спроведено након опсаде из 1099. године. Уследила је територијална консолидација, укључујући и заузимање Триполија. У свом највећем обиму ове државе су покривале обалска подручја данашње јужне Турске, Сирију, Либан, Израел и Палестину. Та су имања касније историчарима постала позната под називом Оутремер из француске фразе outre-mer или „земља преко мора”. Едеса је пала под нападом турског ратног војсковође 1144. године, док су се друга царства одржала до 13. века, пре него што су пала под египатски Мамелучки султанат. Антиохија је покорена 1268, а Триполи је пао 1289. године. Када је Ако, главни град Јерусалимског краљевства пала 1291. године, последње територије су брзо изгубљене, и преживели су пребегли на Кипар.
Проучавање крсташких држава, само по себи, за разлику од подтекста крсташких ратова, започело је у Француској у 19. веку као аналогију француском колонијалном искуству у Леванту. То су одбацили историчари 20. века, где је концензусно стајалиште било да су Франци, како су западни Европљани били познати, живели као мањинска заједница које је у великој мери била урбана, изоловано од староседилачких народа, са одвојеним правним и религијским системима. Аутохтони народи су били хришћанске и исламске традиције, и говорили су арапски, грчки и сиријски језик.
Крсташке државе су основане у удаљеним пограничним крајевима између Византијског и Селџучког царства у периоду када су регионалне политике биле фрагментисане, владари неискусни, и велики Селџучки султанат је био незаинтересован и стању опадања. Конфузија и подела значили су да је исламски свет занемаривао свет изван њега; ово га је учинило рањивим и изненађеним првим контактом с Францима, што је Францима пружило могућност за консолидацију.
Војни ред витезова хоспиталаца или Ред Светог Јована успоставили су крсташку државу на Родосу од 1310, све до 1522, када су пред Турцима побегли на Малту.
острво Кастелорико у Додеканима заузели су витезови хоспиталци 1309, али Турци су заузели 1440, од 1450. је у поседу краљевине Напуљ, а од 1635. је под Венецијом. Од 1686. је поново турски и коначно грчки од 1821. године.
^фр.outre-mer, meaning "overseas"; during the Renaissance, the term was later often equated to the area of the Levant and it remains synonymous for the Holy Land.[3]
Референце
^Степаненко В. П. // Совет двенадцати ишханов" и Бодуэн Фландрский. К сущности переворота в Эдессе (март 1098 г.) // Античная древность и средние века: Пробл. социал. развития. — Свердловск. 1985. стр. 82—92. [1]Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. јануар 2012) архивАрхивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
^Johnson, Paul (1979). Civilizations of the Holy Land (на језику: енглески). Weidenfeld and Nicolson. стр. 202. „Of the enormous literature which the crusades inspired in Europe, only one poem of any importance was actually written in the Holy Land, or Outremer as the Latins called it: the so-called Chanson des Chetifs, produced at Antioch a little before 1149.”|access-date= захтева |url= (помоћ)
^Barber, Malcolm. “The Crusader States” (Yale University Press. 2012). ISBN978-0-300-11312-9.. Page xiii
^Edbury P.W., The Kingdom of Cyprus and the Crusades 1191 — 1374, Cambridge University Press (1991)
Литература
Johnson, Paul (1979). Civilizations of the Holy Land (на језику: енглески). Weidenfeld and Nicolson. стр. 202. „Of the enormous literature which the crusades inspired in Europe, only one poem of any importance was actually written in the Holy Land, or Outremer as the Latins called it: the so-called Chanson des Chetifs, produced at Antioch a little before 1149.”|access-date= захтева |url= (помоћ)
Burgtorf, Jochen (2006). „Antioch, Principality of”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. I: A–C. ABC-CLIO. стр. 72—79. ISBN978-1-57607-862-4.
Jacoby, David (2007). „The Economic Function of the Crusader States of the Levant: A New Approach”. Ур.: Cavaciocchi, Simonetta. Europe's Economic Relations with the Islamic World, 13th–18th centuries. Le Monnier. стр. 159—191. ISBN978-8-80-072239-1.
Köhler, Michael A. (2013). Alliances and Treaties between Frankish and Muslim Rulers in the Middle East: Cross-Cultural Diplomacy in the Period of the Crusades. Превод: Peter M. Holt. Brill Publishers. ISBN978-90-04-24857-1.
Murray, Alan V (2006). „Outremer”. Ур.: Murray, Alan V. The Crusades: An Encyclopedia. III: K–P. ABC-CLIO. стр. 910—912. ISBN978-1-57607-862-4.
Murray, Alan V (2013). „Chapter 4: Franks and Indigenous Communities in Palestine and Syria (1099–1187): A Hierarchical Model of Social Interaction in the Principalities of Outremer”. Ур.: Classen, Albrecht. East Meets West in the Middle Ages and Early Modern Times: Transcultural Experiences in the Premodern World. Walter de Gruyter GmbH. стр. 291—310. ISBN978-3-11-032878-3.
.svg)
